“Jer noć je mračna i puna užasa”: Sve što niste znali o Noći veštica a niste smeli da pitate

Bundeve. Slatkiši. Strašne priče i horor filmovi. Duhovi, vilenjaci, trolovi, mumije i ostale strahote koje vrebaju u noći. Ako ste pomislili na Noć veštica, niste pogrešili: sve ovo sastavni je deo jednog od najpopularnijih američkih praznika koji se slavi svakog 31. oktobra. Ako pratite filmsku scenu u SAD, verovatno znate da Noć veštica predstavlja okosnicu mnogih trilera i horora novijeg datuma, ali znate li šta se zapravo obeležava na ovaj dan, od kada datira ovaj praznik, i kako se on proslavlja u zemljama širom sveta?

Kad se svetovi sudare: Noć veštica kroz istoriju
Prema drevnom keltskom verovanju, u kasnim večernjim satima uoči Svih svetih, mrtvi izlaze iz grobova i odlaze na mesta gde su nekada živeli, a živi iz straha od onostranih posetilaca prave buku kako bi ih oterali. S obzirom da je 1. novembar je za Kelte ujedno označavao i kraj poljoprivrednih radova, Noć veštica je predstavljala svetkovinu u slavu boga Sunca i kneza podzemlja, Samhaina, u okviru koje se stoka spaljivala na lomači kao žrtva duhovima ne bi li ih umilostivila i tako odvratila od zlih dela na ovom svetu.
Za Gale, ovaj praznik je takođe imao jaku simboliku. Naime, Gali su verovali da se nebo i zemlja spajaju na ovaj dan, a mrtvi se mešaju sa živima, te se stoga organizovao maskembal kako bi se živi mogli pomiriti sa neželjenim posetiocima i pružiti im podršku u njihovom tumaranju po mraku.
Za Rimljane je Noć veštica takođe označavala kraj toplih dana i početak tamnog, zimskog doba. Za noć prelaska iz jednog godišnjeg doba u drugo verovalo se da predstavlja trenutak u kom se mrtvi mogu vratiti na ovaj svet u potrazi za hranom, te je na kućnim pragovima ostavljano izdubljeno povrće u kom su gorele sveće, kako bi se duhovi i ostali onostrani gosti preplašili.

U slavu svega strašnog: Obeležavanje Noći veštica
Noć veštica se isprva obeležavala u zemljama engleskog govornog područja poput SAD, Kanade, Velike Britanije, Irske, Australije i Novog Zelanda, a danas se ovaj praznik zahvaljujući masovnoj popularizaciji kroz filmove proslavlja i u drugim delovima sveta, uglavnom tamo gde katolici čine većinsko stanovništvo.
Širom sveta, u noći između 31. oktobra i 1. novembra ljudi se prerušavaju u strašne likove poput duhova, mumija, veštica, vukodlaka, čarobnjaka, vampira i ostalih groznih žitelja onostranog. Ovaj praznik je posebno popularan među decom koja u Noći veštica u kostimima idu od vrata do vrata i pevaju pesmice. Na taj način, oni oponašaju izgladnele duhove koji pokušavaju da iznude slatkiše (treat) od domaćina a zauzvrat ih poštede smicalica (trick) boga smrti Samhaina koje sleduju onom ko odbije da ugosti svitu strave.
Ova tradicija ima korene u srednjem veku, kada su siromašni išli od vrata do vrata moleći za hranu u zamenu za molitve koje bi sutradan, na dan Svih svetih, uputili Gospodu u ime domaćina koji su ih prethodne večeri nahranili.

Iscerene bundeve i slatkiši: Simboli Noći veštica
Pored kostima i slatkiša, simboli Noć veštica uključuju i izdubljene bundeve, sveće, horor filmove, strašne priče, kao i narandžastu i crnu boju, pri čemu narandžasta simbolizuje žetvu, a crna smrt. U drevno keltsko doba, verovalo se da je glava najmoćniji deo tela te su stoga repa, krompir i ostalo oblo povrće rezbareni i iznošeni ispred kuće kao strašilo koje treba da otrastera duhove mrtvih kada ovi u noći uoči Svih svetih dođu po hranu.

Prema legendi, za nastanak tradicije rezbarenja bundeve zaslužan je irski kovač Džek O’Lantern, koji je čak dva puta uspeo da prevari Đavola. Prvi put, Irac je nagovorio Đavola da mu plati piće u zamenu za svoju dušu tako što će se pretvoriti u novčić. Kada je Đavo to učinio, Džek ga je strpao u džep u kom je nosio krst, sprečivši ga tako da se vrati u svoj prvobitni oblik. U zamenu za slobodu, Nečastivi je obećao Džeku da mu neće tražiti da plati dug u narednih 10 godina. Međutim, kada je isteklo 10 godina od pogodbe i kada je Đavo došao po svoje, Džek ga je ponovo uspeo nadmudriti. Naime, dovitljivi Irac zamolio je Đavola da mu ubere jabuku sa jednog stabla, a onda je brzo urezao krst u koru drveta i tako ga sprečio da ga uhvati.
Nažalost, nakon što je umro, Džek nije mogao proći kroz rajske kapije zbog svog grešnog života na zemlji, te ga je Đavo dočekao ispred Pakla i zauvek ga izgnao u mrak sa grumenom uglja. Kako se ne bi opekao, Irac je izdubio repu koju je uvek sa sobom nosio i u nju ubacio žar, i od tog trenutka je repa (tj. kasnije bundeva) koja sija u mraku postala simbol duše proklete da luta između svetova i plaši one na koje naiđe. U Novom svetu, bundeva je bila lakša za uzgoj od repe, pa su doseljenici počeli da je koriste kao strašilo u Noći veštica.

Premda puna strave i užasa, Noć veštica je jedan od najpopularnijih praznika koji se obeležavaju na jesen širom sveta. Stoga, ako vam je do malo prazničnog smeha i pošalica, potrudite se da nađete kostim u kom ćete se pojaviti na nekoj od mnogih žurki koje se organizuju u noći 31. oktobra. Ko zna, možda baš tako, pod strašnom maskom, nabasate na svoju srodnu dušu u mraku, i u noći strave započnete sopstvenu bajku sa srećnim krajem.