The post Učenje stranog jezika kod dece – kada je pravo vreme za početak? appeared first on Lng Education Centar.
]]>Ovo su potpuno opravdana pitanja.
Učenje stranog jezika kod dece razlikuje se od učenja kod odraslih. Deca imaju veliku sposobnost usvajanja zvukova, obrazaca i novih izraza, ali to ne znači da je dovoljno samo početi što ranije.
Mnogo je važnije kako dete uči.
Pristup koji odgovara šestogodišnjaku neće odgovarati detetu od 12 godina. Isto tako, metode koje daju dobre rezultate kod odraslih često nisu najbolji izbor za mlađe polaznike.
Zato pitanje nije samo „kada početi?“, već i „kako napraviti prvi kontakt sa stranim jezikom pozitivnim i prirodnim?“
Postoji li idealan uzrast za početak?
Ne postoji jedna tačna godina koja predstavlja idealan trenutak za svako dete.
Dete može veoma rano da bude izloženo drugom jeziku kroz pesme, priče, crtane filmove, igre i svakodnevne izraze. Takav kontakt ne mora ni da izgleda kao formalno učenje.
Kod veoma male dece cilj nije poznavanje gramatičkih pravila niti memorisanje velikog broja reči.
Cilj je upoznavanje sa:
Kako dete odrasta, nastava može postajati strukturiranija.
Zašto deca drugačije usvajaju strani jezik?
Odrasli često žele objašnjenje.
Kada uče novu gramatičku strukturu, žele da znaju pravilo, izuzetke i razlog zbog kojeg se nešto koristi na određeni način.
Mala deca uglavnom ne funkcionišu tako.
Ona jezik mnogo više usvajaju kroz:
Sličan proces vidimo i kod maternjeg jezika.
Dete počinje da koristi veliki broj struktura mnogo pre nego što zna da objasni bilo koje gramatičko pravilo.
Zato kvalitetno učenje stranog jezika kod dece treba da prati način na koji dete prirodno usvaja informacije.
Šta dete može da uči u predškolskom uzrastu?
U predškolskom uzrastu strani jezik treba predstavljati kroz sadržaje koji su detetu bliski.
To mogu biti:
Ali cilj nije samo da dete nauči listu reči.
Mnogo je korisnije da nove reči povezuje sa situacijama.
Umesto da samo zna kako se na engleskom kaže „crveno“, dete može kroz igru dobiti zadatak da pronađe crveni predmet.
Tada jezik dobija funkciju.
Da li dete mora da zna da čita i piše?
Ne.
Rani kontakt sa stranim jezikom može se u velikoj meri zasnivati na slušanju i govoru.
Čitanje i pisanje uvode se u skladu sa uzrastom i razvojem deteta.
To je važno jer previše insistiranja na pisanju, gramatici i radnim listovima kod mlađe dece može da pretvori strani jezik u još jednu obavezu.
A upravo je pozitivan odnos prema učenju jedna od najvećih prednosti ranog početka.
Da li rano učenje može da zbuni dete?
Ovo je jedna od čestih briga roditelja.
Kada dete povremeno pomeša reči iz dva jezika, može delovati kao da je zbunjeno.
Međutim, takvo mešanje može biti deo procesa kod dece koja su izložena različitim jezicima.
Važno je da dete ima dovoljno kvalitetnog kontakta sa maternjim jezikom, dok strani jezik postepeno dobija svoje mesto kroz odgovarajuće aktivnosti.
Cilj nije da se jezici međusobno „takmiče“, već da dete vremenom nauči kada i gde koristi svaki od njih.
Prednost ranog kontakta sa izgovorom
Jedna od velikih prednosti ranog kontakta sa stranim jezikom jeste izloženost različitim glasovima i intonaciji.
Mlađa deca često veoma prirodno imitiraju ono što čuju.
Ne razmišljaju:
„Kako treba da postavim jezik da bih izgovorio ovaj glas?“
Jednostavno pokušavaju da ponove zvuk.
Zbog toga kvalitetni audio-materijali i pravilan model izgovora imaju veoma važnu ulogu.
Da li raniji početak znači i brže učenje?
Ne nužno.
Dete koje počne veoma rano neće automatski za nekoliko godina govoriti tečno.
Rezultat zavisi od:
Starije dete može neke stvari razumeti i naučiti brže jer ima razvijenije sposobnosti čitanja, koncentracije i logičkog povezivanja.
Prednost mlađeg uzrasta nije nužno brzina.
Prednost je mogućnost da se odnos prema jeziku gradi postepeno i prirodno.
Šta se menja kada dete krene u školu?
Sa polaskom u školu dete postaje spremnije za strukturiranije zadatke.
Tada je moguće postepeno uključiti:
Ipak, čak i tada strani jezik ne bi trebalo svesti samo na udžbenik i domaći zadatak.
Komunikacija treba da ostane važan deo procesa.
Učenje jezika u školskom uzrastu
Školski uzrast je odličan period za ozbiljnije razvijanje jezičkih sposobnosti.
Dete već može da prati program, postavlja pitanja i razume zašto nešto uči.
Istovremeno, još uvek je veoma otvoreno za:
Dobra nastava koristi upravo tu kombinaciju.
Postoji struktura, ali ona ne guši prirodnu radoznalost.
Šta ako dete već uči strani jezik u školi?
Dodatni kurs ne mora da znači dupliranje školskog gradiva.
Naprotiv, njegova vrednost može biti upravo u tome da detetu pruži ono za šta u velikom školskom odeljenju često nema dovoljno vremena.
To je pre svega komunikacija.
Na kursu dete može češće da:
Na taj način školsko znanje dobija praktičnu primenu.
Koliko često dete treba da uči?
Kod dece je kontinuitet važniji od dugih perioda intenzivnog rada.
Jedan veoma dug čas nakon kojeg dete šest dana nema nikakav kontakt sa jezikom nije idealan model.
Mnogo prirodnije je kombinovati redovne časove sa kratkim aktivnostima tokom nedelje.
Na primer, dete može nekoliko minuta da:
Na taj način strani jezik ostaje prisutan bez osećaja dodatne školske obaveze.
Kako roditelji mogu da pomognu?
Roditelji imaju važnu ulogu, čak i kada sami ne govore jezik koji dete uči.
Najvažnija podrška nije ispitivanje.
Nije potrebno da nakon svakog časa proveravate koliko novih reči dete zna.
Mnogo korisnije je pokazati interesovanje.
Pitajte:
„Šta ste danas radili?“
„Šta ti je bilo najzanimljivije?“
„Hoćeš da mi pokažeš neku novu reč?“
Takav pristup stvara pozitivnu atmosferu.
Ne pretvarajte svaku grešku u problem
Dete koje uči strani jezik mora da greši.
Greške su znak da pokušava samostalno da formira rečenice.
Ako se svaki pokušaj odmah prekida ispravkom, dete može početi da razvija strah od govora.
Zato je važno pronaći balans.
Greške treba korigovati, ali na način koji ne prekida želju za komunikacijom.
Dete prvo treba da stekne sigurnost da sme da govori.
Preciznost se zatim razvija postepeno.
Kako prepoznati dobar program za dete?
Dobar program nije samo onaj koji obećava veliki broj naučenih reči.
Obratite pažnju na to da li je nastava:
Važno je i kako se dete oseća.
Ako rado odlazi na čas i spontano počinje da koristi ono što je naučilo, to je veoma dobar znak.
Šta ako dete nema interesovanje za jezik?
Nedostatak interesovanja ne znači automatski da dete „nije za jezike“.
Možda mu ne odgovara način rada.
Neka deca vole:
Kada se strani jezik poveže sa nečim što dete već voli, motivacija može značajno da se promeni.
Da li treba forsirati dete?
Učenje jezika jeste korisno, ali preveliki pritisak može proizvesti suprotan efekat.
Ako dete strani jezik počne da povezuje sa:
motivacija može brzo nestati.
Mnogo je bolje graditi osećaj napretka.
Pohvalite trud, a ne samo rezultat.
Kako izgleda stvarni napredak kod deteta?
Roditelji često očekuju da dete brzo počne da govori mnogo novih rečenica.
Međutim, napredak može prvo biti mnogo suptilniji.
Možda će dete:
Sve su to važni koraci.
Šta je važnije – brzina ili kontinuitet?
Dugoročno, kontinuitet.
Učenje jezika nije trka.
Dete koje napreduje postepeno, ali godinama održava kontakt sa jezikom, može izgraditi mnogo stabilnije znanje od deteta koje kratko uči veoma intenzivno, a zatim potpuno prestane.
Zato je važno napraviti ritam koji može da se uklopi sa školom, sportom, odmorom i drugim aktivnostima.
Kada je onda najbolje početi?
Najbolji trenutak nije određen samo brojem godina.
Pravo vreme je onda kada detetu možete ponuditi program koji odgovara njegovom uzrastu i koji može redovno da prati bez nepotrebnog pritiska.
Kod mlađe dece to može biti upoznavanje sa jezikom kroz igru i slušanje.
Kod školske dece može početi strukturiraniji rad.
Kod tinejdžera ciljevi već mogu uključivati napredniju komunikaciju, sertifikate, školovanje ili buduću karijeru.
Drugim rečima, nikada nije potrebno čekati „savršenu godinu“.
Potrebno je pronaći pravi pristup za trenutni uzrast.
Učenje stranog jezika kod dece može početi veoma rano, ali kvalitet procesa mnogo je važniji od toga da li je dete počelo sa četiri, šest ili devet godina.
Najvažnije je da način rada odgovara njegovom uzrastu.
Kod mlađe dece jezik treba povezati sa slušanjem, igrom, pokretom i komunikacijom. Kako dete odrasta, program može postepeno da uključuje više čitanja, pisanja i gramatičkih struktura.
Cilj ne bi trebalo da bude da dete što pre završi određeni nivo.
Mnogo vredniji rezultat je da razvije radoznalost, sigurnost u komunikaciji i pozitivan odnos prema stranom jeziku.
Jer dete koje nauči da uživa u jeziku ima mnogo veću šansu da ga nastavi učiti dovoljno dugo da ga jednog dana zaista govori.
The post Učenje stranog jezika kod dece – kada je pravo vreme za početak? appeared first on Lng Education Centar.
]]>The post A1, A2, B1, B2, C1, C2 – šta zapravo znače nivoi znanja stranog jezika? appeared first on Lng Education Centar.
]]>Ali šta ovi nivoi zapravo znače? Da li B1 znači da dobro govorite jezik? Da li je B2 dovoljno za posao? Kada možemo da kažemo da neko tečno govori strani jezik?
Da biste realno procenili svoje znanje, važno je da razumete kako funkcionišu nivoi znanja stranog jezika i šta se od polaznika očekuje na svakom od njih.
Nivoi znanja stranog jezika A1–C2 – odakle dolaze oznake?
Oznake A1, A2, B1, B2, C1 i C2 zasnivaju se na Zajedničkom evropskom referentnom okviru za jezike, poznatom kao CEFR.
Njegova svrha je da omogući jednostavnije i uporedivo opisivanje jezičkog znanja.
Umesto neodređenih opisa poput „znam malo engleskog“ ili „dobro govorim nemački“, nivoi omogućavaju mnogo preciznije određivanje sposobnosti.
Šest osnovnih nivoa podeljeno je u tri šire kategorije:
Međutim, razlika između ovih nivoa nije samo u broju poznatih reči ili gramatičkih pravila.
Važno je šta osoba zaista može da uradi koristeći strani jezik.
A1 nivo – prvi koraci u jeziku
A1 predstavlja početni nivo.
Polaznik na ovom nivou tek gradi osnovu i upoznaje najvažnije strukture i svakodnevni vokabular.
Na A1 nivou možete da:
Razgovor je još uvek ograničen i često zavisi od toga da sagovornik govori sporije i koristi jednostavne rečenice.
Kako A1 izgleda u stvarnom životu?
Zamislite da ste u inostranstvu.
Možete da se prijavite u hotel, naručite kafu, pitate koliko nešto košta ili kažete gde živite.
Verovatno još ne možete da vodite duži spontani razgovor, ali imate osnovu za jednostavnu komunikaciju.
A1 je zato veoma važan nivo – predstavlja trenutak kada jezik prestaje da bude potpuno nepoznat.
A2 nivo – snalaženje u svakodnevnim situacijama
Na A2 nivou osnovno znanje postaje funkcionalnije.
Polaznik razume češće izraze i može da komunicira u poznatim situacijama.
Na ovom nivou možete da:
I dalje može biti teško pratiti brz razgovor izvornih govornika ili govoriti o kompleksnim temama.
Ali više niste potpuno zavisni od unapred naučenih fraza.
Počinjete samostalno da kombinujete ono što znate.
A1 i A2 – koja je glavna razlika?
Na A1 nivou komunikacija je uglavnom ograničena na veoma jednostavne potrebe.
Na A2 nivou imate više slobode.
Možete da povežete nekoliko rečenica, objasnite jednostavnu situaciju i učestvujete u kraćem razgovoru.
Drugim rečima, A1 je početak, dok A2 predstavlja osnovnu funkcionalnost.
B1 nivo – trenutak kada postajete samostalniji
B1 je velika prekretnica.
Na ovom nivou više ne koristite samo unapred pripremljene fraze. Počinjete samostalno da izražavate ideje.
Možete da:
B1 često predstavlja nivo na kojem ljudi prvi put imaju osećaj:
„Mogu stvarno da koristim ovaj jezik.“
Naravno, greške su i dalje prisutne.
Možda ćete zastati dok tražite odgovarajuću reč ili koristiti jednostavnije konstrukcije.
Ali komunikacija funkcioniše.
Da li je B1 dovoljno za posao?
Zavisi od posla.
Za radna mesta na kojima se strani jezik koristi povremeno, B1 može biti dovoljan.
Međutim, ako posao podrazumeva:
najčešće će biti potrebno sigurnije znanje.
Zato se za veliki broj profesionalnih situacija teži ka B2 nivou ili višem.
B2 nivo – sigurna i samostalna komunikacija
B2 je jedan od najvažnijih ciljeva za mnoge polaznike.
Na ovom nivou možete relativno spontano da komunicirate sa drugim govornicima i da razgovarate o mnogo širem spektru tema.
Možete da:
Na B2 nivou strani jezik počinje da postaje stvarno upotrebljiv u profesionalnom i akademskom okruženju.
B1 ili B2 – koliko je velika razlika?
Veća nego što se na prvi pogled čini.
Osoba na B1 nivou može da komunicira u velikom broju situacija, ali često bira jednostavnije formulacije.
Na B2 nivou govor postaje:
Razlika se posebno primećuje kada razgovor izađe iz okvira poznatih svakodnevnih tema.
B2 korisnik mnogo lakše objašnjava stav, reaguje na neočekivano pitanje i prilagođava način izražavanja situaciji.
C1 nivo – napredno korišćenje jezika
C1 predstavlja visok nivo znanja.
Na ovom nivou strani jezik možete koristiti fleksibilno u velikom broju zahtevnih situacija.
Možete da:
C1 je često cilj ljudi koji strani jezik svakodnevno koriste na poslu, studijama ili u međunarodnom okruženju.
Da li C1 znači da govorite kao izvorni govornik?
Ne nužno.
To je važna razlika.
Možete imati izuzetno visok nivo znanja i dalje imati strani akcenat ili povremeno naići na izraz koji ne poznajete.
C1 ne znači savršenstvo.
Znači da možete veoma efikasno, samostalno i precizno koristiti jezik u gotovo svim važnim situacijama.
C2 nivo – izuzetno visok stepen razumevanja i izražavanja
C2 je najviši nivo u okviru CEFR sistema.
Osoba na ovom nivou može da razume gotovo sve što čuje ili pročita i veoma precizno izražava nijanse značenja.
Može da:
C2 ne znači da osoba zna svaku reč koja postoji.
Ni izvorni govornici ne poznaju svaku reč svog jezika.
Radi se o izuzetno visokom nivou funkcionalnog znanja.
Koji nivo predstavlja „tečno znanje“?
Izraz „tečno govorim“ veoma je subjektivan.
Za jednu osobu tečnost znači da može bez problema da razgovara tokom putovanja.
Za drugu znači da može da pregovara o kompleksnom poslovnom ugovoru.
U svakodnevnom smislu, ljudi često počinju da osećaju značajnu govornu slobodu između B2 i C1 nivoa.
Međutim, tečnost nije prekidač koji se jednog dana jednostavno uključi.
Razvija se postepeno.
Da li možete imati različite nivoe različitih veština?
Da, i to je veoma često.
Možete, na primer:
To se često događa ljudima koji mnogo gledaju sadržaj ili čitaju na stranom jeziku, ali ga retko aktivno koriste.
Zbog toga kvalitetna procena znanja ne bi trebalo da posmatra samo gramatiku.
Važno je proceniti više jezičkih veština.
Kako se određuje nivo znanja?
Najbolje je uraditi testiranje pre upisa kursa ako već imate predznanje.
Procena može uključivati:
Samo test sa ponuđenim odgovorima ne mora uvek da pokaže koliko dobro neko može da koristi jezik u realnoj komunikaciji.
Zato razgovor sa predavačem može biti važan deo procene.
Zašto je važno krenuti sa odgovarajućeg nivoa?
Ako je kurs previše lak, vrlo brzo ćete izgubiti interesovanje.
Ako je previše težak, možete imati osećaj da ništa ne razumete.
Obe situacije negativno utiču na motivaciju.
Dobro određen nivo omogućava da novo gradivo bude dovoljno izazovno da napredujete, ali ne toliko zahtevno da ne možete da ga pratite.
Koliko vremena je potrebno za prelazak na sledeći nivo?
Ne postoji jedan rok koji važi za sve.
Brzina zavisi od:
Zbog toga je mnogo korisnije pratiti konkretne veštine nego samo broj meseci provedenih na kursu.
Pitanje nije samo:
„Koliko dugo učim?“
Već:
„Šta sada mogu da uradim na ovom jeziku što ranije nisam mogao?“
Kako prepoznati da ste spremni za sledeći nivo?
Napredak se vidi kada stvari koje su nekada zahtevale veliki mentalni napor postanu lakše.
Na primer:
Tada je vreme da se postepeno pređe na zahtevnije sadržaje.
Nivo na papiru i stvarno znanje nisu uvek isto
Sertifikat ili završen kurs mogu biti važni, ali pravi cilj učenja jezika trebalo bi da bude funkcionalno znanje.
Neko može dobro rešavati gramatičke testove, ali imati problem sa spontanom komunikacijom.
Druga osoba možda pravi povremene gramatičke greške, ali veoma uspešno komunicira.
Zato je važno razvijati sve veštine, a ne samo pripremati se za testove.
Koji nivo treba da bude vaš cilj?
To zavisi od razloga zbog kojeg učite jezik.
Ako želite osnovno snalaženje na putovanjima, možda će vam A2 pružiti dovoljno funkcionalnosti za mnoge situacije.
Ako želite samostalnu svakodnevnu komunikaciju, B1 predstavlja važan cilj.
Za sigurniju profesionalnu komunikaciju često se teži B2 nivou.
Za zahtevno akademsko ili profesionalno korišćenje jezika C1 može biti mnogo prikladniji cilj.
Ne mora svako da dostigne C2.
Važno je da nivo odgovara onome za šta želite da koristite jezik.
Oznake A1, A2, B1, B2, C1 i C2 nisu samo slova i brojevi na sertifikatu.
One predstavljaju različite faze razvoja stvarne sposobnosti komunikacije.
Od prvih jednostavnih rečenica na A1 nivou, preko samostalne komunikacije na B1 i B2, pa sve do naprednog korišćenja jezika na C1 i C2 nivou – svaki korak donosi nove mogućnosti.
Razumevanje nivoa znanja stranog jezika pomaže vam da realnije procenite gde se trenutno nalazite i postavite sledeći cilj.
A najvažnije pitanje zato nije samo:
„Koji nivo imam?“
Mnogo korisnije pitanje je:
„Šta želim da mogu da radim koristeći ovaj jezik?“
Kada imate odgovor na to pitanje, mnogo je lakše napraviti pravi plan učenja.
Kada znate cilj, naši kursevi stranih jezika u Beogradu vode Vas nivo po nivo, u grupama do 5 polaznika.
The post A1, A2, B1, B2, C1, C2 – šta zapravo znače nivoi znanja stranog jezika? appeared first on Lng Education Centar.
]]>The post Kako nastaviti učenje jezika posle letnje pauze bez vraćanja na početak appeared first on Lng Education Centar.
]]>Dobra vest je da taj osećaj uglavnom nije tačan.
Nakon pauze znanje najčešće nije nestalo. Ono samo nije dovoljno aktivno. Reči se sporije pojavljuju, potrebno je više vremena da formirate rečenicu, a govor deluje manje spontan nego pre odmora.
Zato odgovor na pitanje kako nastaviti učenje jezika posle pauze nije – krenuti ispočetka.
Mnogo efikasnije je pravilno aktivirati ono što već znate, prepoznati gde postoje praznine i postepeno se vratiti u ritam.
Zašto imamo osećaj da smo sve zaboravili?
Kada strani jezik koristite redovno, određene reči, izrazi i gramatičke strukture postaju lako dostupni. Ne morate dugo da razmišljate da biste ih se setili.
Tokom duže pauze ta brzina se smanjuje.
Možete da pročitate reč i odmah znate šta znači, ali vam je teško da je sami upotrebite u razgovoru. Možete razumeti rečenicu kada je čujete, ali ne možete odmah da formulišete isti izraz.
To je razlika između pasivnog i aktivnog znanja.
Pasivno znanje obuhvata ono što prepoznajemo i razumemo, dok aktivno znanje predstavlja ono što možemo samostalno da koristimo.
Posle pauze upravo aktivno znanje obično prvo oslabi.
Da li treba ponavljati ceo prethodni nivo?
Uglavnom ne.
Jedna od najčešćih grešaka nakon pauze jeste odluka da se sve ponovi od početka.
To može delovati sigurno, ali često dovodi do dosade i gubitka motivacije.
Ako ste već završili određeni nivo, mnogo je korisnije da prvo utvrdite šta je zaista potrebno obnoviti.
Možda se dobro sećate osnovne gramatike, ali vam nedostaje vokabular. Možda lako čitate, ali vam je govor usporen. Možda vam je potrebno samo nekoliko časova da se ponovo naviknete na komunikaciju.
Zato je bolji pristup kratko testiranje i ciljano obnavljanje.
Prvih nekoliko dana nemojte sebi postavljati previsoke zahteve
Povratak učenju posle pauze može biti frustrirajući ako očekujete da odmah budete na nivou na kojem ste bili pre odmora.
Dajte sebi nekoliko dana.
Prvih nekoliko časova ili samostalnih vežbi posmatrajte kao zagrevanje.
To znači da možete:
Cilj nije da odmah naučite mnogo novih stvari.
Cilj je da ponovo pokrenete postojeće znanje.
Vratite se starim materijalima, ali selektivno
Stare sveske, udžbenici i beleške mogu biti veoma korisni.
Međutim, nema potrebe da prolazite kroz svaku stranicu.
Pregledajte:
Ovakav pregled pomaže mozgu da brzo poveže novo sa starim znanjem.
Često ćete primetiti da se mnogo toga vraća već nakon nekoliko minuta.
Slušanje je odličan način za povratak u jezik
Ako ste napravili dužu pauzu, slušanje može biti jedan od najlakših načina da se ponovo naviknete na strani jezik.
Ne morate odmah birati komplikovane sadržaje.
Počnite sa materijalima koji su vam malo lakši od vašeg trenutnog nivoa.
Možete slušati:
Kada je sadržaj poznat, možete se više fokusirati na sam jezik.
Postepeno ćete primetiti da ponovo brže prepoznajete izraze i razumete govor.
Govor će se vratiti kroz govor
Najveća blokada posle pauze često se javlja upravo u komunikaciji.
Mnogi polaznici tada pokušavaju da prvo još malo „obnove znanje“ pre nego što počnu da govore.
Ali ako želite da vratite sigurnost u govoru, morate ponovo da govorite.
Počnite jednostavno.
Ispričajte:
Ovo su teme za koje već imate sadržaj u glavi, pa se možete više fokusirati na jezik.
Ne pokušavajte da svaka rečenica bude savršena.
Cilj prvih razgovora je da se vratite spontanosti.
Kako da obnovite vokabular?
Nemojte pokušavati da ponovo naučite stotine reči odjednom.
Bolje je da obnovite manji broj izraza koje ćete odmah koristiti.
Na primer, izaberite deset do petnaest reči ili fraza dnevno.
Zatim ih:
Reč koju samo pročitate lako može ponovo da ode u pasivno znanje.
Reč koju aktivno koristite mnogo lakše ostaje dostupna.
Da li treba učiti svaki dan?
Za povratak u rutinu kratka svakodnevna aktivnost može biti veoma korisna.
To ne znači da morate svaki dan imati čas.
Dovoljno je da napravite mali kontakt sa jezikom.
Na primer:
Ponedeljak: čas jezika.
Utorak: 15 minuta slušanja.
Sreda: ponavljanje novih izraza.
Četvrtak: kraći tekst ili video.
Petak: razgovor ili ponavljanje.
Ovako ne dozvoljavate da između dva časa prođe čitava nedelja bez ikakvog kontakta sa jezikom.
Ne pokušavajte da nadoknadite pauzu za nekoliko dana
Nakon odmora ljudi često imaju potrebu da „nadoknade izgubljeno vreme“.
Tada planiraju da uče satima.
Takav pristup uglavnom kratko traje.
Nakon nekoliko intenzivnih dana dolazi umor i nova pauza.
Mnogo je bolje postaviti održiv ritam.
Ako realno možete da izdvojite 20 do 30 minuta nekoliko puta nedeljno pored časova, napravite takav plan.
Rutina koju možete održavati mesecima vrednija je od intenzivnog plana kojeg ćete se držati samo nedelju dana.
Postavite novi cilj za jesen
Početak nove školske godine je odličan trenutak da ponovo definišete cilj.
Možda je vaš prethodni cilj bio da završite A2 nivo.
Sada možete odlučiti da do kraja godine:
Konkretan cilj daje smisao učenju.
Mnogo je lakše ostati motivisan kada znate zbog čega dolazite na čas.
Kako da znate da li treba promeniti nivo?
Ako se vraćate na kurs nakon duže pauze, možda niste sigurni da li treba da nastavite tamo gde ste stali.
U toj situaciji procena znanja može biti veoma korisna.
Ako je sadržaj prethodnog nivoa uglavnom poznat, nema potrebe da ga ponavljate u celosti.
Ako postoje veće praznine, predavač može preporučiti dodatno obnavljanje ili nekoliko individualnih časova.
Cilj je pronaći nivo na kojem imate dovoljno osnove da napredujete, ali i dovoljno izazova da nastavite da učite.
Šta ako je pauza trajala nekoliko meseci?
Što je pauza duža, povratak može zahtevati malo više vremena.
Ali ni tada nije potrebno automatski krenuti ispočetka.
Znanje stranog jezika često ostaje prisutno mnogo duže nego što mislimo.
Posebno ako ste određeni nivo ranije dobro savladali.
U prvih nekoliko nedelja možete imati osećaj da napredujete izuzetno brzo.
To je zato što ne učite sve ponovo – već ponovo aktivirate poznate informacije.
Kako izgleda dobar plan za prve četiri nedelje?
Prva nedelja – aktivacija
Fokusirajte se na poznato.
Pregledajte stare beleške, slušajte lakši sadržaj i počnite ponovo da govorite.
Druga nedelja – otkrivanje praznina
Obratite pažnju na ono što najčešće zaboravljate.
To mogu biti određena vremena, izrazi ili vokabular.
Treća nedelja – vraćanje rutine
Uvedite redovan raspored časova i kraćih aktivnosti između njih.
Četvrta nedelja – novo gradivo
Kada se osećate sigurnije, počnite da dodajete nove sadržaje.
Na ovaj način povratak je postepen i mnogo manje stresan.
Nemojte porediti sebe sa periodom pre pauze
Još jedna česta greška je stalno poređenje.
„Pre leta sam ovo znao.“
„Ranije sam pričao mnogo bolje.“
Takvo razmišljanje samo povećava frustraciju.
Umesto toga posmatrajte šta se dešava iz nedelje u nedelju.
Ako danas možete lakše da formirate rečenicu nego pre sedam dana, napredujete.
Ako razumete više nego prvog dana nakon pauze, vraćate se u formu.
Uloga predavača u povratku nakon pauze
Dobar predavač može značajno ubrzati ovaj proces.
Umesto nasumičnog ponavljanja, može da proceni koje oblasti treba obnoviti i napravi plan koji odgovara vašem nivou.
To sprečava dve krajnosti:
Dobar povratak u učenje treba da bude balans između obnavljanja i novog napretka.
Kako sprečiti isti problem narednog leta?
Najbolji način je da tokom pauze ne izgubite svaki kontakt sa jezikom.
To ne znači da morate da imate redovne časove tokom celog odmora.
Dovoljno je povremeno:
Čak i minimalan kontakt olakšaće povratak.
Ako se početkom jeseni pitate kako nastaviti učenje jezika posle pauze, najvažnije je da ne paničite i ne krećete automatski od početka.
Veliki deo znanja je i dalje tu.
Potrebno je samo da ga ponovo aktivirate.
Počnite od poznatog, vratite govor i slušanje u svakodnevicu, obnovite najvažniji vokabular i postepeno ponovo uvedite redovnu rutinu.
Već nakon nekoliko nedelja možete primetiti da se sigurnost vraća, reči dolaze brže, a strani jezik ponovo postaje prirodan deo vašeg dana.
Pauza zato ne mora da znači korak unazad.
Može jednostavno biti trenutak nakon kojeg nastavljate dalje – sa jasnijim ciljem, boljom rutinom i novom motivacijom.
The post Kako nastaviti učenje jezika posle letnje pauze bez vraćanja na početak appeared first on Lng Education Centar.
]]>The post Kurs stranog jezika za decu – kako odabrati program koji će dete zaista voleti? appeared first on Lng Education Centar.
]]>Razlog je razumljiv. Poznavanje stranih jezika danas predstavlja mnogo više od dobrog školskog uspeha. Jezik detetu kasnije može olakšati obrazovanje, putovanja, upoznavanje drugih kultura, studiranje u inostranstvu i, jednog dana, razvoj karijere.
Međutim, odluka da dete upiše kurs stranog jezika za decu samo je prvi korak.
Mnogo važnije pitanje glasi: kakav kurs odabrati?
Deca ne uče na isti način kao odrasli. Program koji je odličan za odraslog polaznika može biti potpuno neefikasan za dete. Upravo zato kvalitetan kurs ne bi trebalo da bude samo pojednostavljena verzija nastave za odrasle, već program napravljen prema uzrastu, nivou znanja i načinu na koji deca prirodno usvajaju jezik.
Zašto je način učenja kod dece toliko važan?
Odrasla osoba može sebi da objasni zbog čega treba da nauči određeno gramatičko pravilo ili zapamti listu novih reči.
Kod dece motivacija funkcioniše drugačije.
Detetu je potrebno da čas bude dovoljno zanimljiv da želi da učestvuje. Posebno kod mlađih uzrasta, pažnja se lakše održava kroz različite aktivnosti, slike, priče, pokret, razgovor, igre i situacije koje imaju smisla u njihovom svetu.
To ne znači da čas nema strukturu.
Naprotiv, kvalitetna nastava može biti veoma dobro organizovana, a da dete istovremeno nema osećaj da samo pamti pravila.
Cilj je da strani jezik postepeno postane nešto što dete koristi, a ne samo predmet koji „uči“.
U kom uzrastu dete može da počne da uči strani jezik?
Ne postoji jedna univerzalna godina koja predstavlja savršen trenutak za svako dete.
Deca mogu veoma rano da budu izložena drugom jeziku, ali način rada mora odgovarati njihovom uzrastu.
Kod mlađe dece fokus je najčešće na:
Kako dete odrasta, postepeno se uvode složenije jezičke strukture, čitanje, pisanje i gramatika.
Važno je da očekivanja roditelja budu prilagođena uzrastu. Cilj kod veoma malog deteta nije da nakon nekoliko meseci objašnjava gramatička pravila, već da razvije osećaj za jezik i pozitivan odnos prema njegovom korišćenju.
Kako odabrati jezik?
Engleski je najčešći prvi strani jezik jer su deca njime svakodnevno okružena.
Čuju ga u:
Zbog toga neka deca već pre formalnog učenja prepoznaju veliki broj engleskih reči i izraza.
Međutim, nemački, francuski, španski, italijanski i drugi jezici takođe mogu biti odličan izbor.
Prilikom odluke treba uzeti u obzir porodične planove, interesovanja deteta, prethodno znanje i razlog zbog kojeg želite da dete uči određeni jezik.
Školski čas i kurs jezika nemaju potpuno isti cilj
Roditelji ponekad postavljaju pitanje zašto je detetu potreban dodatni kurs ako već ima strani jezik u školi.
Školska nastava svakako ima važnu ulogu, ali postoje praktična ograničenja.
Nastavnik radi sa većim brojem učenika, prati školski program i mora da uskladi tempo sa celim odeljenjem.
U školi zato često nema dovoljno vremena da svako dete intenzivno vežba govor.
Dobar kurs stranog jezika za decu može da dopuni školsko znanje kroz više praktične komunikacije i aktivnosti prilagođenih manjoj grupi.
Cilj nije da dete dobije još jedan školski predmet.
Cilj je da dobije prostor u kojem će jezik zaista koristiti.
Koliko je važna veličina grupe?
Veoma.
Kod učenja jezika nije dovoljno samo slušati predavača. Dete treba da ima priliku da odgovara, postavlja pitanja, razgovara i učestvuje u aktivnostima.
U prevelikoj grupi vreme koje pojedinačni učenik provodi aktivno koristeći jezik može biti ograničeno.
Manja grupa omogućava predavaču da:
Sa druge strane, prisustvo vršnjaka može imati važnu motivacionu ulogu. Deca razgovaraju, sarađuju i uče jedni od drugih.
Zbog toga kvalitetna mala grupa može predstavljati odličan balans između individualne pažnje i socijalnog aspekta učenja.
Predavač je jedan od najvažnijih faktora
Kod dečjih kurseva nije dovoljno da predavač samo odlično poznaje strani jezik.
Važno je i da zna kako da radi sa decom.
Dobar predavač ume da prepozna kada pažnja opada, promeni aktivnost, podstakne povučenije dete da učestvuje i napravi atmosferu u kojoj greška nije razlog za neprijatnost.
To je posebno važno jer iskustvo koje dete stekne tokom prvih godina učenja može uticati na njegov odnos prema jeziku godinama kasnije.
Ako strani jezik povezuje sa pritiskom i strahom od greške, može razviti otpor.
Ako ga povezuje sa komunikacijom, uspehom i prijatnim iskustvom, mnogo je verovatnije da će želeti da nastavi da ga uči.
Kvalitetan čas za decu trebalo bi da bude dinamičan.
U zavisnosti od uzrasta, može da kombinuje:
Promena aktivnosti pomaže da dete zadrži pažnju i istovremeno razvija različite jezičke veštine.
Kod starije dece može se postepeno povećavati količina strukturiranog rada, ali komunikacija i dalje treba da ima važnu ulogu.
Da li je gramatika važna?
Jeste, ali način na koji se uvodi pravi veliku razliku.
Ako dete dobije veliki broj pravila koja treba da nauči napamet, strani jezik vrlo lako može postati još jedna obaveza.
Mnogo prirodniji pristup je da dete prvo vidi ili čuje određenu strukturu u kontekstu, koristi je, a zatim postepeno razume pravilo.
Na taj način gramatika dobija smisao.
Ona više nije apstraktna formula, već objašnjenje nečega što dete već pokušava da kaže.
Šta ako dete pravi mnogo grešaka?
To je potpuno očekivano.
Dete koje pokušava da koristi strani jezik mora da pravi greške.
Ako se svaka rečenica odmah prekida ispravkom, dete može početi previše da razmišlja pre nego što nešto kaže. U najgorem slučaju, može potpuno prestati da se javlja.
Dobar predavač zna kada treba ispraviti grešku, a kada je važnije pustiti dete da završi misao.
Cilj je razviti i tačnost i sigurnost u komunikaciji.
Koliko često dete treba da ima časove?
Kontinuitet je jedan od najvažnijih faktora u učenju jezika.
Mnogo je korisnije da dete ima redovan kontakt sa jezikom tokom cele godine nego periode intenzivnog učenja nakon kojih slede duge pauze.
Pored kursa, roditelji mogu veoma jednostavno povećati izloženost jeziku kod kuće.
To ne mora biti dodatno „učenje“.
Dete može:
Čak i kratki kontakti sa jezikom mogu doprineti kontinuitetu.
Da li roditelji treba da rade sa detetom kod kuće?
Podrška roditelja jeste važna, ali ne bi trebalo da se pretvori u pritisak.
Umesto svakodnevnog pitanja:
„Šta si danas naučio?“
možete pitati:
„Koja ti je aktivnost danas bila najzanimljivija?“
Na taj način fokus pomerate sa testiranja na iskustvo.
Pohvalite trud i napredak, čak i kada nije savršeno.
Dete koje se ne plaši greške mnogo će lakše početi da govori.
Kako prepoznati da kurs odgovara detetu?
Ocene i testovi nisu jedini pokazatelji.
Obratite pažnju na ponašanje deteta.
Dobar znak je ako:
To govori da se znanje postepeno pretvara u stvarnu veštinu.
Šta ako dete kaže da ne želi da ide na kurs?
Nemojte odmah zaključiti da „ne voli jezike“.
Pokušajte da saznate razlog.
Možda mu:
Ponekad mala promena može potpuno promeniti iskustvo.
Važno je razlikovati trenutni nedostatak motivacije od stvarnog problema sa programom.
Oba pristupa mogu dati odlične rezultate.
Individualni časovi omogućavaju maksimalno prilagođavanje tempu i potrebama jednog deteta.
Grupni časovi, međutim, donose interakciju sa vršnjacima, što može biti posebno korisno za razvoj komunikacije.
Izbor zavisi od karaktera deteta, cilja učenja i njegovih potreba.
Povučenijem detetu ponekad odgovara manja grupa, dok detetu kojem je potrebna posebna podrška može više koristiti individualni rad.
Ne birajte kurs samo prema ceni ili lokaciji
Praktični faktori jesu važni. Kurs mora da se uklopi u porodični raspored i budžet.
Ipak, kada birate program, proverite i:
Najjeftiniji kurs nije nužno najpovoljniji ako dete nakon nekoliko meseci izgubi interesovanje.
Cilj nije samo dobra ocena
Dobra ocena iz stranog jezika svakako je lep rezultat.
Ali dugoročno postoji mnogo važniji cilj.
Želimo da dete jednog dana može da koristi jezik bez straha.
Da razgovara.
Da putuje.
Da čita.
Da studira ili radi u međunarodnom okruženju ako to poželi.
Drugim rečima, cilj nije samo da dete zna odgovor na testu, već da strani jezik postane praktična veština koju može da koristi tokom života.
Izbor pravog kursa stranog jezika za decu ne treba da se zasniva samo na tome koji program je najbliži ili koji ima najviše časova.
Zato dobar kurs stranog jezika za decu treba da kombinuje stručno vođenje, komunikaciju i sadržaj prilagođen uzrastu.
Najvažnije je pronaći sredinu u kojoj će dete imati kvalitetno vođenje, program prilagođen svom uzrastu i dovoljno prostora da aktivno koristi jezik.
Kada je nastava zanimljiva, dobro strukturirana i prilagođena detetu, motivacija dolazi mnogo prirodnije.
A dete koje zavoli strani jezik neće učiti samo zbog sledećeg testa ili ocene.
Učiće ga zato što otkriva da mu taj jezik omogućava da razume više, komunicira sa više ljudi i jednog dana otvori mnogo više vrata.
The post Kurs stranog jezika za decu – kako odabrati program koji će dete zaista voleti? appeared first on Lng Education Centar.
]]>The post Upis na kurs stranog jezika – zašto je kraj leta idealno vreme da počnete? appeared first on Lng Education Centar.
]]>Upravo zbog toga je ovaj period odličan trenutak za upis na kurs stranog jezika.
Za razliku od januara, kada često donosimo velike odluke koje brzo napustimo, početak jeseni prirodno nas vraća rutini. Zbog toga je mnogo lakše da učenje jezika postane deo nedeljnog rasporeda i da u njemu istrajemo.
Zašto ne treba čekati „pravi trenutak“?
Jedna od najčešćih prepreka u učenju jezika zapravo nema nikakve veze sa težinom jezika.
To je odlaganje.
„Počeću kada budem imao više vremena.“
„Upisaću kurs sledećeg meseca.“
„Prvo da završim nekoliko obaveza.“
Problem je što savršen trenutak gotovo nikada ne dolazi. Uvek postoji posao, škola, porodica, putovanja ili neka druga obaveza.
Zato je mnogo efikasnije pronaći program koji može da se uklopi u vaš život nego čekati period u kojem ćete imati potpuno slobodan raspored.
Zašto je kraj leta posebno dobar za početak?
Septembar prirodno povezujemo sa učenjem.
Počinje školska i akademska godina, vraćamo se organizovanijem rasporedu i ponovo planiramo aktivnosti koje ćemo imati tokom narednih meseci.
To stvara idealne uslove za formiranje nove navike.
Ako već na kraju avgusta odaberete kurs i rezervišete termine, u septembar ulazite sa jasnim planom.
Umesto odluke „trebalo bi da učim jezik“, imate konkretan raspored i cilj.
Prvo odredite zašto želite da učite jezik
Pre upisa važno je odgovoriti na jedno pitanje:
Zašto želim da naučim strani jezik?
Razlozi mogu biti potpuno različiti.
Možda želite da:
Kada postoji jasan razlog, mnogo je lakše održati motivaciju.
Koji jezik odabrati?
Engleski je najčešći izbor zbog njegove široke primene u obrazovanju, poslovanju, tehnologiji i međunarodnoj komunikaciji.
Međutim, nije jedina mogućnost.
Nemački može biti odličan izbor za ljude koji imaju poslovne ili životne planove povezane sa nemačkim govornim područjem.
Francuski, španski, italijanski i drugi jezici takođe mogu biti pravi izbor u zavisnosti od vaših ciljeva.
Najbolji strani jezik nije nužno onaj koji je trenutno najpopularniji. To je jezik koji ćete imati dovoljno razloga da koristite.
Proverite svoj nivo pre početka
Ako ste jezik ranije učili, nemojte automatski krenuti od početka.
Čak i ako imate osećaj da ste mnogo toga zaboravili, deo znanja je verovatno i dalje prisutan.
Testiranje nivoa pomaže da se utvrdi gde se trenutno nalazite i koji program vam odgovara.
Evropski okvir najčešće deli nivoe na:
Pravilno određivanje nivoa je važno jer program ne bi trebalo da bude ni previše lak ni toliko zahtevan da izaziva frustraciju.
Grupni ili individualni kurs?
Još jedna odluka prilikom upisa jeste izbor formata nastave.
Grupni časovi pružaju mogućnost komunikacije sa drugim polaznicima i često stvaraju dodatnu motivaciju.
Individualna nastava omogućava da program bude prilagođen konkretnom polazniku, njegovom tempu i ciljevima.
Ne postoji univerzalno bolja opcija.
Ako želite opšti napredak i odgovara vam rad sa drugim ljudima, grupa može biti odličan izbor.
Ako imate specifičan cilj ili vam je potrebna velika fleksibilnost, individualna nastava može više odgovarati.
Online ili nastava uživo?
Savremena nastava stranih jezika više nije vezana samo za učionicu.
Online časovi mogu biti praktični za zaposlene, osobe koje često putuju ili jednostavno žele da izbegnu vreme provedeno u prevozu.
Sa druge strane, nekim polaznicima više odgovara direktan kontakt sa predavačem i grupom u učionici.
Najvažnije je izabrati format koji ćete moći redovno da pratite.
Jer čak ni najbolji program neće dati rezultate ako često propuštate časove.
Koliko vremena treba izdvojiti?
Upis na kurs stranog jezika ne znači da morate potpuno promeniti svakodnevni raspored.
Mnogo je važnija redovnost.
Pored časova, pokušajte da tokom nedelje imate kratke kontakte sa jezikom.
To može biti:
Na taj način jezik postaje deo svakodnevice, umesto aktivnosti koja postoji samo tokom časa.
Postavite cilj za novu sezonu
Umesto neodređenog cilja „želim bolje da govorim“, pokušajte da postavite nešto konkretnije.
Na primer:
„Do kraja semestra želim sigurnije da vodim razgovor na engleskom.“
„Želim da završim A2 nivo nemačkog.“
„Želim da mogu samostalno da održim poslovnu prezentaciju.“
Konkretan cilj omogućava da pratite sopstveni napredak.
Nemojte očekivati savršenstvo
Početak kursa često donosi veliku motivaciju, ali i previsoka očekivanja.
Učenje jezika nije proces u kojem svakog dana primećujemo veliki napredak.
Nekada ćete imati osećaj da brzo napredujete, a nekada da stojite u mestu.
To je potpuno normalno.
Važnije je šta možete da uradite nakon nekoliko meseci nego koliko ste novih reči naučili jednog dana.
Zašto kvalitetna škola pravi razliku?
Samostalno učenje može biti odlična dopuna, ali strukturiran program daje nešto što aplikacije i nasumični internet sadržaji teško mogu da pruže – pravac.
Kvalitetna škola i predavač pomažu vam da:
Umesto da razmišljate šta bi sledeće trebalo da učite, možete da se fokusirate na samo učenje.
Nova školska godina može biti i vaš novi početak
Septembar ne mora biti novi početak samo za školarce i studente.
Može biti odlična prilika da i odrasli uvedu novu naviku, unaprede postojeće znanje ili konačno započnu nešto što dugo odlažu.
Ako već neko vreme razmišljate o učenju engleskog, nemačkog ili drugog jezika, kraj leta je pravi trenutak da od razmišljanja pređete na konkretan korak.
Upis na kurs stranog jezika krajem leta omogućava vam da novu sezonu započnete organizovano, sa jasnim ciljem i rutinom koju možete održavati tokom cele godine.
Ne morate unapred znati koliko brzo ćete napredovati niti morate imati mnogo slobodnog vremena.
Potrebni su vam dobar program, kontinuitet i spremnost da jezik koristite.
Jer najbolji trenutak za učenje jezika nije trenutak kada nestanu sve druge obaveze.
Najbolji trenutak je onaj kada odlučite da napravite prvi korak.
The post Upis na kurs stranog jezika – zašto je kraj leta idealno vreme da počnete? appeared first on Lng Education Centar.
]]>The post Zašto je slušanje ključno za brzo učenje stranog jezika appeared first on Lng Education Centar.
]]>A upravo je slušanje stranog jezika jedan od najefikasnijih načina da ubrzate proces učenja.
Bez obzira na to da li učite engleski, nemački, francuski, španski ili neki drugi jezik, sposobnost da razumete ono što čujete predstavlja temelj uspešne komunikacije.
Zanimljivo je da svi svoj maternji jezik prvo naučimo slušanjem. Mnogo pre nego što progovorimo, čitamo ili pišemo, mesecima slušamo ljude oko sebe. Naš mozak kroz slušanje usvaja obrasce, izgovor, ritam i značenje reči.
Isti princip funkcioniše i kod učenja stranih jezika.
Kako mozak usvaja jezik?
Kada slušate strani jezik, vaš mozak ne obrađuje samo pojedinačne reči.
On istovremeno registruje:
Što ste više izloženi jeziku, mozak počinje da prepoznaje obrasce automatski.
Zbog toga ljudi koji redovno slušaju strani jezik često imaju osećaj da određena rečenica „zvuči ispravno“, čak i kada ne znaju tačno gramatičko pravilo iza nje.
Zašto mnogi imaju problem sa razumevanjem?
Jedna od najčešćih situacija izgleda ovako: Polaznik dobro rešava testove, poznaje gramatiku i zna veliki broj reči. Međutim, kada uključi film ili razgovara sa izvornim govornikom, razume veoma malo. Razlog je jednostavan. Čitanje i slušanje nisu iste veštine. Mnogi ljudi provode godine učeći iz knjiga, a veoma malo vremena slušajući autentičan govor. Zbog toga nastaje jaz između teorijskog znanja i praktičnog razumevanja.
Šta se dešava kada redovno slušate jezik?
Redovno slušanje donosi brojne koristi:
Poboljšava razumevanje
Mozak postaje naviknut na brzinu govora i način na koji ljudi zaista koriste jezik.
Širi vokabular
Nove reči učite prirodno, kroz kontekst.
Poboljšava izgovor
Što više slušate, lakše usvajate pravilan izgovor.
Povećava sigurnost u komunikaciji
Kada razumete sagovornika, mnogo lakše učestvujete u razgovoru.
Da li morate razumeti svaku reč?
Apsolutno ne. Ovo je jedna od najvećih grešaka koje ljudi prave. Mnogi se obeshrabre čim naiđu na nekoliko nepoznatih reči. U stvarnosti, čak ni na maternjem jeziku ne obraćamo pažnju na svaku pojedinačnu reč. Važno je razumeti suštinu poruke. Kada se fokusirate na opšte značenje, slušanje postaje mnogo prijatnije i efikasnije.
Najbolji sadržaji za vežbanje slušanja
Dobra vest je da danas postoji ogroman broj besplatnih sadržaja.
Možete koristiti:
Podkaste
Idealni su za svakodnevno slušanje tokom vožnje, šetnje ili vežbanja.
Serije i filmove
Pomažu vam da čujete prirodan govor i svakodnevne izraze.
YouTube sadržaj
Odličan izbor jer postoji sadržaj za svaki nivo znanja.
Audio knjige
Posebno korisne za naprednije polaznike.
Muziku
Pesme pomažu u usvajanju izgovora i fraza.
Da li treba koristiti titlove?
Ovo je pitanje koje se veoma često postavlja. Odgovor zavisi od nivoa znanja. Početnicima mogu pomoći titlovi na maternjem jeziku. Polaznicima srednjeg nivoa preporučuju se titlovi na stranom jeziku. Napredni polaznici treba da pokušaju da gledaju sadržaj bez titlova kad god je to moguće. Najvažnije je da sadržaj ne postane frustrirajući.
Pasivno i aktivno slušanje
Postoje dva načina slušanja.
Pasivno slušanje
To je situacija kada slušate jezik u pozadini dok:
Iako ne obraćate punu pažnju, mozak i dalje usvaja određene obrasce.
Aktivno slušanje
Podrazumeva potpunu koncentraciju.
Tada obraćate pažnju na:
Najbolje rezultate daje kombinacija oba pristupa.
Koliko vremena dnevno je dovoljno?
Mnogi misle da su potrebni sati.
U stvarnosti, dovoljno je:
Kontinuitet je mnogo važniji od trajanja.
Ako svakog dana slušate strani jezik, rezultati će biti vidljivi mnogo brže nego ako jednom nedeljno provedete nekoliko sati u učenju.
Kako slušanje utiče na govor?
Postoji direktna veza između slušanja i govora.
Ne možete koristiti izraze koje nikada niste čuli.
Što više slušate:
Zbog toga najbolji govornici gotovo uvek imaju i odlične veštine slušanja.
Uloga škole stranih jezika
Kvalitetan kurs jezika ne zasniva se samo na gramatici.
Dobar program uključuje:
Na taj način polaznici razvijaju sposobnost da razumeju jezik u stvarnim situacijama.
Najčešće greške prilikom vežbanja slušanja
Mnogi polaznici:
Najbolji rezultati dolaze kada sadržaj odgovara vašem nivou i kada postoji kontinuitet.
Slušanje stranog jezika nije samo dodatak učenju – ono je jedan od njegovih najvažnijih delova. Kroz slušanje razvijate razumevanje, bogatite vokabular, poboljšavate izgovor i stičete sigurnost u komunikaciji. Ako želite da ubrzate učenje jezika, nemojte se fokusirati samo na knjige i gramatiku. Uključite podkast, pogledajte seriju, poslušajte pesmu ili audio knjigu.
Jer svaki minut proveden u slušanju približava vas trenutku kada ćete jezik koristiti prirodno, spontano i sa samopouzdanjem.
The post Zašto je slušanje ključno za brzo učenje stranog jezika appeared first on Lng Education Centar.
]]>The post Koji strani jezik učiti? Vodič za izbor jezika prema vašim ciljevima appeared first on Lng Education Centar.
]]>Odgovor nije isti za sve. Jezik koji je idealan za jednu osobu možda neće biti najbolji izbor za nekog drugog. Sve zavisi od vaših ciljeva, planova, interesovanja i načina na koji želite da koristite stečeno znanje.
Neki ljudi žele da unaprede karijeru, drugi planiraju preseljenje u inostranstvo, treći žele lakša putovanja, dok pojedini jednostavno uživaju u učenju novih jezika i upoznavanju drugih kultura.
Upravo zato je važno da pre nego što donesete odluku jasno definišete šta želite da postignete.
Zašto je izbor jezika važan?
Učenje jezika zahteva vreme, trud i posvećenost. Zbog toga nije svejedno koji jezik ćete izabrati.
Kada učite jezik koji odgovara vašim ciljevima:
Nasuprot tome, ako učite jezik bez jasnog razloga, mnogo je veća verovatnoća da ćete odustati.
Ako vam je cilj karijera
Za veliki broj ljudi glavni motiv za učenje jezika jeste posao. U savremenom poslovnom okruženju znanje stranih jezika često predstavlja značajnu prednost.
Engleski jezik
Engleski je i dalje najvažniji strani jezik na svetu.
Koristi se u:
Bez obzira na oblast kojom se bavite, znanje engleskog jezika gotovo sigurno će vam koristiti.
Nemački jezik
Nemački je posebno važan za ljude koji planiraju rad u:
Takođe je veoma tražen u Srbiji zbog velikog broja nemačkih kompanija koje posluju na našem tržištu.
Francuski i španski
Ovi jezici predstavljaju odličan izbor za međunarodne kompanije i organizacije.
Posebno su korisni za ljude koji žele karijeru u:
Ako volite da putujete
Za mnoge ljude glavni razlog za učenje jezika jesu putovanja. Iako je engleski često dovoljan za osnovnu komunikaciju, poznavanje lokalnog jezika potpuno menja iskustvo putovanja.
Lakše ćete:
Ako često posećujete određenu zemlju, učenje njenog jezika može biti odlična investicija.
Ako planirate život u inostranstvu
U slučaju preseljenja, izbor jezika je prilično jasan. Potrebno je da učite jezik zemlje u kojoj planirate da živite.
Razlozi su brojni:
Mnogi ljudi potcenjuju značaj jezika prilikom preseljenja, ali upravo on često predstavlja ključ uspešne adaptacije.
Da li je teži jezik loš izbor?
Jedna od čestih zabluda jeste da treba izbegavati jezike koji deluju zahtevno. Međutim, težina jezika ne bi trebalo da bude presudan faktor.
Mnogo je važnije:
Osoba koja je veoma zainteresovana za određeni jezik često napreduje brže od nekoga ko uči “lakši” jezik bez motivacije.
Kako interesovanja utiču na uspeh?
Motivacija igra ogromnu ulogu u učenju.
Ako volite:
veća je verovatnoća da ćete istrajati u učenju. Upravo zato nije uvek najbolje birati jezik samo na osnovu tržišta rada. Idealno rešenje je pronaći ravnotežu između praktične koristi i ličnog interesovanja.
Da li treba učiti više jezika istovremeno?
Ovo je još jedno često pitanje. Iako je moguće učiti više jezika odjednom, početnicima se uglavnom preporučuje fokus na jedan jezik. Razlog je jednostavan.
Kada svu energiju usmerite na jedan cilj:
Kasnije, kada dostignete viši nivo, možete razmišljati o učenju dodatnih jezika.
Kako prepoznati da ste izabrali pravi jezik?
Postoji nekoliko znakova:
Kada postoji iskreno interesovanje, proces učenja postaje mnogo prijatniji.
Uloga škole stranih jezika
Dobra škola može značajno pomoći pri izboru jezika.
Iskusni predavači često mogu da procene:
Na osnovu toga mogu preporučiti program koji vam najviše odgovara.
Ne postoji univerzalan odgovor na pitanje koji strani jezik učiti. Najbolji jezik za vas zavisi od toga šta želite da postignete Ako vam je cilj karijera, možda će to biti engleski ili nemački. Ako planirate putovanja ili život u inostranstvu, izbor će zavisiti od zemlje koja vas interesuje. Ako želite lični razvoj, važnu ulogu igraće vaša interesovanja i motivacija Najvažnije je da izaberete jezik koji ćete zaista koristiti. Jer upravo redovna upotreba, a ne sam izbor jezika, predstavlja ključ uspešnog učenja.
The post Koji strani jezik učiti? Vodič za izbor jezika prema vašim ciljevima appeared first on Lng Education Centar.
]]>The post Strah od govora na stranom jeziku – kako da konačno progovorite bez treme appeared first on Lng Education Centar.
]]>Srce počinje brže da kuca, reči nestaju iz glave, a samopouzdanje naglo opada. Ako vam je ovo poznato, niste jedini.
Strah od govora na stranom jeziku jedan je od najčešćih problema sa kojima se susreću polaznici kurseva jezika širom sveta. Dobra vest je da se ovaj strah može prevazići.
Zašto se javlja strah od govora?
Većina ljudi misli da je problem u nedovoljnom znanju jezika. Međutim, u praksi to često nije slučaj.
Mnogo češće uzrok leži u psihološkim faktorima:
Drugim rečima, problem nije u jeziku već u načinu na koji doživljavamo komunikaciju.
Strah od greške – najveća prepreka
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi izbegavaju da govore jeste strah da će pogrešiti. Mnogi žele da svaka rečenica bude savršena. Žele da koriste pravilnu gramatiku, odgovarajući vokabular i tačan izgovor. Problem je što takav pristup stvara dodatni pritisak. Dok razmišljate o tome da li je rečenica savršena, propuštate priliku da komunicirate. Istina je da ljudi mnogo više obraćaju pažnju na poruku nego na sitne greške.
Perfekcionizam usporava napredak
Perfekcionizam često deluje kao dobra osobina. Međutim, kada je u pitanju učenje jezika, može postati ozbiljna prepreka.
Osobe koje čekaju da budu potpuno spremne često:
Nasuprot tome, ljudi koji prihvataju mogućnost greške mnogo brže razvijaju govorne veštine.
Zašto deca brže progovore?
Kada posmatramo malu decu, primećujemo zanimljivu stvar. Ona ne razmišljaju o tome da li će pogrešiti. Govore, pokušavaju, greše i nastavljaju dalje. Upravo zbog toga brzo napreduju. Odrasli često rade suprotno.
Pre nego što nešto kažu:
To stvara nepotreban pritisak.
Kako izgleda proces govora?
Kada govorimo na maternjem jeziku, ne razmišljamo o pravilima. Reči dolaze spontano. Kod stranog jezika potrebno je vreme da se razvije ista automatizacija. Ona se ne razvija učenjem pravila napamet. Razvija se korišćenjem jezika. Što više govorite, mozak brže usvaja obrasce i komunikacija postaje prirodnija.
Kako da prevaziđete strah od govora?
Prvi korak jeste promena načina razmišljanja.
Umesto:
„Ne smem da pogrešim.“
Pokušajte da razmišljate:
„Svaka greška me približava boljem znanju.“
Ova promena deluje jednostavno, ali ima veliki uticaj na samopouzdanje.
Počnite sa malim koracima
Ne morate odmah voditi duge razgovore.
Počnite od jednostavnih stvari:
Mali uspesi grade samopouzdanje.
Vežbajte naglas
Mnogi ljudi uče ćutke. Čitaju, pišu i slušaju, ali retko govore.
Pokušajte da:
Na taj način razvijate govornu sigurnost čak i kada ste sami.
Pronađite bezbedno okruženje
Veoma je važno da učite u okruženju u kojem se osećate prijatno. Kvalitetan predavač i podržavajuća grupa mogu značajno pomoći u prevazilaženju treme. Kada znate da vas niko neće osuđivati zbog greške, mnogo lakše se opuštate.
Zašto je konverzacija toliko važna?
Mnogi ljudi pokušavaju da nauče jezik bez razgovora. To je slično kao da pokušavate da naučite da vozite bicikl čitajući priručnik. Teorija jeste važna, ali praksa je neophodna.
Konverzacija omogućava da:
Zbog toga je govor jedan od najvažnijih elemenata učenja jezika.
Kako reagovati kada ne znate neku reč?
Jedna od najvećih grešaka jeste prekidanje komunikacije čim se ne setite određene reči.
Umesto toga:
To rade čak i izvorni govornici. Cilj komunikacije nije savršenstvo već razumevanje.
Koliko je vremena potrebno da nestane trema?
Ne postoji univerzalan odgovor. Kod nekih ljudi samopouzdanje raste nakon nekoliko časova konverzacije. Kod drugih je potrebno nekoliko meseci. Najvažnije je da nastavite da govorite. Trema nestaje kroz iskustvo, a ne kroz čekanje.
Uloga škole stranih jezika
Dobra škola jezika ne uči samo gramatiku. Ona pomaže polaznicima da razviju sigurnost u komunikaciji.
Kroz:
polaznici postepeno prevazilaze strah i počinju da koriste jezik prirodno.
Strah od govora na stranom jeziku nije znak da ne znate dovoljno. Naprotiv, veoma često ga imaju i ljudi sa solidnim znanjem jezika. Najvažnije je da ne čekate savršen trenutak. Greške su normalan deo procesa. Što više govorite, to ćete imati više samopouzdanja.
A upravo taj prvi korak često pravi najveću razliku između osobe koja godinama „uči jezik“ i osobe koja ga zaista koristi.
The post Strah od govora na stranom jeziku – kako da konačno progovorite bez treme appeared first on Lng Education Centar.
]]>The post 7 najčešćih grešaka u učenju jezika koje usporavaju vaš napredak appeared first on Lng Education Centar.
]]>Međutim, nakon nekoliko meseci često dolazi do frustracije. Iako ulažu vreme i trud, rezultati nisu onakvi kakve su očekivali. Počinju da veruju da nisu talentovani za jezike ili da im jednostavno ne ide. U većini slučajeva problem nije u sposobnostima, već u pristupu učenju.
Postoje određene greške u učenju jezika koje pravi veliki broj ljudi. Dobra vest je da ih je moguće prepoznati i ispraviti.
Ovo je verovatno najčešća greška.
Mnogi polaznici smatraju da prvo moraju savršeno da nauče gramatiku, veliki broj reči i sva pravila jezika, pa tek onda da počnu da govore. Problem je što taj trenutak nikada ne dolazi. Jezik nije veština koja se razvija teorijom. On se razvija korišćenjem. Što duže odlažete komunikaciju:
Najuspešniji polaznici počinju da govore veoma rano, čak i kada prave greške.
Gramatika jeste važna, ali ona nije cilj. Mnogi ljudi provedu mesece proučavajući pravila, a zatim shvate da ne mogu da vode ni jednostavan razgovor. Razlog je jednostavan. Jezik nije skup gramatičkih pravila. Jezik je sredstvo komunikacije.
Kada učite:
Gramatika treba da bude podrška komunikaciji, a ne njena zamena.
Još jedna česta greška jeste učenje dugih lista reči. Na prvi pogled deluje logično. Što više reči znate, lakše ćete govoriti. Međutim, naš mozak mnogo bolje pamti informacije kada su povezane sa konkretnom situacijom.
Umesto da učite pojedinačne reči, pokušajte da učite:
Na primer, mnogo je korisnije naučiti:
“I’d like a cup of coffee.”
nego samo reč:
“coffee”.
Kontekst omogućava lakše pamćenje i bržu primenu.
Jedan čas nedeljno retko daje ozbiljne rezultate. Jezik zahteva redovan kontakt. Ne morate učiti satima.
Mnogo bolje rezultate daje: 15 minuta svaki dan
nego: 3 sata jednom nedeljno
Kontinuitet omogućava mozgu da održava aktivne veze između naučenih informacija. Kada napravite dužu pauzu, potrebno je vreme da se vratite u ritam.
Strah od greške predstavlja jednu od najvećih prepreka. Mnogi ljudi izbegavaju da govore jer ne žele da zvuče smešno ili neprofesionalno. Međutim, svaka osoba koja danas tečno govori strani jezik prošla je kroz period grešaka. Greške nisu dokaz neuspeha. One su dokaz da učite. Upravo kroz greške najbrže napredujemo.
Neki ljudi se oslanjaju isključivo na aplikacije. Drugi samo čitaju knjige. Treći gledaju video lekcije. Problem nastaje kada koristite samo jedan izvor.
Najbolji rezultati postižu se kombinovanjem različitih aktivnosti:
Na taj način razvijate sve jezičke veštine istovremeno.
Mnogi ljudi upisuju kurs sa idejom:
“Želim da naučim jezik.”
To je previše opšti cilj.
Mnogo je bolje definisati konkretan razlog:
Kada imate jasan cilj, mnogo je lakše ostati motivisan.
Kako izgleda efikasno učenje jezika?
Efikasno učenje podrazumeva ravnotežu između teorije i prakse.
Najbolji rezultati dolaze kada:
Na taj način jezik postaje deo svakodnevnog života, a ne samo još jedan predmet koji treba naučiti. Kako prepoznati da napredujete? Mnogi ljudi misle da ne napreduju jer očekuju velike promene za kratko vreme.
Međutim, napredak se često vidi kroz male stvari:
To su znakovi da proces funkcioniše. Uloga škole stranih jezika Dobra škola jezika pomaže vam da izbegnete najčešće greške.
Kvalitetan program:
Na taj način proces postaje jednostavniji i efikasniji. Većina ljudi ne odustaje od jezika zato što je on težak. Odustaju zato što koriste metode koje ne daju rezultate.
Kada izbegnete najčešće greške u učenju jezika i fokusirate se na komunikaciju, kontinuitet i praktičnu primenu, napredak dolazi mnogo brže nego što očekujete. Učenje jezika nije pitanje talenta.
To je pitanje pravilnog pristupa, doslednosti i spremnosti da koristite ono što učite svakog dana.
The post 7 najčešćih grešaka u učenju jezika koje usporavaju vaš napredak appeared first on Lng Education Centar.
]]>The post Zašto je leto idealno vreme za upis kursa stranog jezika appeared first on Lng Education Centar.
]]>Leto je, međutim, drugačiji period.
Tempo svakodnevnog života se smanjuje, kalendar se proredi, a slobodnih sati ima više nego inače. I upravo zbog toga, za mnoge ljude leto predstavlja savršenu priliku da konačno krenu sa učenjem stranog jezika.
Jedan od najvećih izazova u učenju jezika jeste pronalaženje vremena za redovne časove.
Tokom godine, posao, porodične obaveze i svakodnevna dinamika često ostavljaju malo prostora za učenje. Leti se ta situacija menja.
Kada imate više slobodnih sati, lakše je:
Kontinuitet je ključan za napredak u učenju jezika. A leto prirodno pruža uslove za taj kontinuitet.
Postoji direktna veza između psihičkog stanja i sposobnosti usvajanja novih informacija.
Kada smo pod pritiskom, mozak se teže fokusira na učenje. Nasuprot tome, opuštenije okruženje i manji stres stvaraju povoljnije uslove za usvajanje novih znanja.
Upravo zato mnogi polaznici koji su krenuli sa kursom leti primećuju da brže napreduju u poređenju sa periodima kada su imali više obaveza.
Upis kursa stranog jezika leti nije samo iskorišćavanje slobodnog vremena.
To je i strateška odluka.
Osobe koje krenu sa učenjem tokom leta do jeseni:
Dok drugi čekaju septembar da “krenu iznova”, vi ćete već imati solidnu osnovu.
Mnogi ljudi tokom leta putuju.
A putovanje je jedan od najmoćnijih motivatora za učenje jezika.
Kada znate da ćete provesti odmor u zemlji čiji jezik učite, ili da planirate putovanje u bliskoj budućnosti, učenje dobija jasniji cilj i smisao.
Čak i ako ne putujete upravo u zemlju čiji jezik učite, letnji odmor je prilika da:
Svaki kontakt sa jezikom u realnom kontekstu vredniji je od sati provedenih nad udžbenikom.
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi ne krenu sa učenjem jeste čekanje idealnih okolnosti.
“Počeću kad završim ovaj projekat.”
“Krenuću od septembra.”
“Sačekaću da mi se stabilizuje raspored.”
Problem je što idealne okolnosti retko dolaze same od sebe.
Leto je već taj povoljniji period. Umesto da ga provedete čekajući jesen, možete ga iskoristiti da napravite prve korake.
Polaznici koji su krenuli leti često kažu da im je upravo to bila ključna razlika – što nisu odlagali.
Letnji period je naročito pogodan za:
U LNG Education nudimo fleksibilne termine koji se mogu prilagoditi letnjim planovima.
Bez obzira na to da li preferirate jutarnje ili popodnevne časove, individualni ili grupni rad, možemo pronaći rešenje koje odgovara vašem rasporedu.
Letnji period nije prepreka za učenje.
Naprotiv – može biti vaša najveća prednost.
Učenje stranog jezika ne mora da čeka jesen.
Leto donosi više slobodnog vremena, manje stresa i idealne uslove za početak.
Polaznici koji krenu tokom leta imaju značajnu prednost do kraja godine – ne samo u znanju jezika, već i u samopouzdanju i navici redovnog učenja.
Ako ste razmišljali o upisu kursa stranog jezika, ne čekajte septembar.
Pravo vreme je upravo sada.
The post Zašto je leto idealno vreme za upis kursa stranog jezika appeared first on Lng Education Centar.
]]>