Nivoi znanja stranog jezika A1, A2, B1, B2, C1 i C2 predstavljaju standardizovan način opisivanja koliko dobro neko može da razume, govori, čita i piše na određenom jeziku. Ako ste ikada tražili kurs stranog jezika, gotovo sigurno ste naišli na ove oznake prilikom upisa, na testovima znanja, u oglasima za posao, zahtevima za studiranje u inostranstvu ili na jezičkim sertifikatima.
Ali šta ovi nivoi zapravo znače? Da li B1 znači da dobro govorite jezik? Da li je B2 dovoljno za posao? Kada možemo da kažemo da neko tečno govori strani jezik?
Da biste realno procenili svoje znanje, važno je da razumete kako funkcionišu nivoi znanja stranog jezika i šta se od polaznika očekuje na svakom od njih.
Nivoi znanja stranog jezika A1–C2 – odakle dolaze oznake?
Oznake A1, A2, B1, B2, C1 i C2 zasnivaju se na Zajedničkom evropskom referentnom okviru za jezike, poznatom kao CEFR.
Njegova svrha je da omogući jednostavnije i uporedivo opisivanje jezičkog znanja.
Umesto neodređenih opisa poput „znam malo engleskog“ ili „dobro govorim nemački“, nivoi omogućavaju mnogo preciznije određivanje sposobnosti.
Šest osnovnih nivoa podeljeno je u tri šire kategorije:
- A1 i A2 – osnovni korisnik;
- B1 i B2 – samostalni korisnik;
- C1 i C2 – napredni korisnik.
Međutim, razlika između ovih nivoa nije samo u broju poznatih reči ili gramatičkih pravila.
Važno je šta osoba zaista može da uradi koristeći strani jezik.
A1 nivo – prvi koraci u jeziku
A1 predstavlja početni nivo.
Polaznik na ovom nivou tek gradi osnovu i upoznaje najvažnije strukture i svakodnevni vokabular.
Na A1 nivou možete da:
- predstavite sebe;
- kažete odakle dolazite;
- govorite o porodici;
- postavite veoma jednostavna pitanja;
- poručite hranu ili piće;
- razumete osnovne informacije;
- koristite jednostavne svakodnevne izraze.
Razgovor je još uvek ograničen i često zavisi od toga da sagovornik govori sporije i koristi jednostavne rečenice.
Kako A1 izgleda u stvarnom životu?
Zamislite da ste u inostranstvu.
Možete da se prijavite u hotel, naručite kafu, pitate koliko nešto košta ili kažete gde živite.
Verovatno još ne možete da vodite duži spontani razgovor, ali imate osnovu za jednostavnu komunikaciju.
A1 je zato veoma važan nivo – predstavlja trenutak kada jezik prestaje da bude potpuno nepoznat.
A2 nivo – snalaženje u svakodnevnim situacijama
Na A2 nivou osnovno znanje postaje funkcionalnije.
Polaznik razume češće izraze i može da komunicira u poznatim situacijama.
Na ovom nivou možete da:
- govorite o svakodnevnim aktivnostima;
- opišete porodicu, posao ili školu;
- kupujete i poručujete;
- dogovorite jednostavan sastanak;
- razumete kraće poruke;
- vodite jednostavan razgovor o poznatim temama.
I dalje može biti teško pratiti brz razgovor izvornih govornika ili govoriti o kompleksnim temama.
Ali više niste potpuno zavisni od unapred naučenih fraza.
Počinjete samostalno da kombinujete ono što znate.
A1 i A2 – koja je glavna razlika?
Na A1 nivou komunikacija je uglavnom ograničena na veoma jednostavne potrebe.
Na A2 nivou imate više slobode.
Možete da povežete nekoliko rečenica, objasnite jednostavnu situaciju i učestvujete u kraćem razgovoru.
Drugim rečima, A1 je početak, dok A2 predstavlja osnovnu funkcionalnost.
B1 nivo – trenutak kada postajete samostalniji
B1 je velika prekretnica.
Na ovom nivou više ne koristite samo unapred pripremljene fraze. Počinjete samostalno da izražavate ideje.
Možete da:
- razgovarate o poslu, školi i interesovanjima;
- opisujete iskustva;
- govorite o planovima;
- objasnite svoje mišljenje jednostavnijim rečima;
- razumete glavnu ideju razgovora o poznatim temama;
- snađete se u većini situacija tokom putovanja.
B1 često predstavlja nivo na kojem ljudi prvi put imaju osećaj:
„Mogu stvarno da koristim ovaj jezik.“
Naravno, greške su i dalje prisutne.
Možda ćete zastati dok tražite odgovarajuću reč ili koristiti jednostavnije konstrukcije.
Ali komunikacija funkcioniše.
Da li je B1 dovoljno za posao?
Zavisi od posla.
Za radna mesta na kojima se strani jezik koristi povremeno, B1 može biti dovoljan.
Međutim, ako posao podrazumeva:
- svakodnevnu komunikaciju sa klijentima;
- sastanke;
- pregovore;
- prezentacije;
- složeniju pisanu komunikaciju,
najčešće će biti potrebno sigurnije znanje.
Zato se za veliki broj profesionalnih situacija teži ka B2 nivou ili višem.
B2 nivo – sigurna i samostalna komunikacija
B2 je jedan od najvažnijih ciljeva za mnoge polaznike.
Na ovom nivou možete relativno spontano da komunicirate sa drugim govornicima i da razgovarate o mnogo širem spektru tema.
Možete da:
- razumete složenije tekstove;
- pratite razgovore o poznatim i apstraktnijim temama;
- jasno iznesete mišljenje;
- objasnite prednosti i nedostatke određene ideje;
- učestvujete na poslovnim sastancima;
- pišete detaljnije tekstove i mejlove;
- komunicirate bez stalnog prevođenja svake rečenice.
Na B2 nivou strani jezik počinje da postaje stvarno upotrebljiv u profesionalnom i akademskom okruženju.
B1 ili B2 – koliko je velika razlika?
Veća nego što se na prvi pogled čini.
Osoba na B1 nivou može da komunicira u velikom broju situacija, ali često bira jednostavnije formulacije.
Na B2 nivou govor postaje:
- precizniji;
- spontaniji;
- bogatiji;
- sigurniji.
Razlika se posebno primećuje kada razgovor izađe iz okvira poznatih svakodnevnih tema.
B2 korisnik mnogo lakše objašnjava stav, reaguje na neočekivano pitanje i prilagođava način izražavanja situaciji.
C1 nivo – napredno korišćenje jezika
C1 predstavlja visok nivo znanja.
Na ovom nivou strani jezik možete koristiti fleksibilno u velikom broju zahtevnih situacija.
Možete da:
- razumete duže i složene tekstove;
- pratite zahtevne razgovore i predavanja;
- govorite spontano bez čestog traženja reči;
- koristite jezik u poslovnom i akademskom okruženju;
- precizno izražavate mišljenje;
- prilagođavate stil komunikacije situaciji;
- pišete dobro strukturirane i detaljne tekstove.
C1 je često cilj ljudi koji strani jezik svakodnevno koriste na poslu, studijama ili u međunarodnom okruženju.
Da li C1 znači da govorite kao izvorni govornik?
Ne nužno.
To je važna razlika.
Možete imati izuzetno visok nivo znanja i dalje imati strani akcenat ili povremeno naići na izraz koji ne poznajete.
C1 ne znači savršenstvo.
Znači da možete veoma efikasno, samostalno i precizno koristiti jezik u gotovo svim važnim situacijama.
C2 nivo – izuzetno visok stepen razumevanja i izražavanja
C2 je najviši nivo u okviru CEFR sistema.
Osoba na ovom nivou može da razume gotovo sve što čuje ili pročita i veoma precizno izražava nijanse značenja.
Može da:
- prati veoma složene diskusije;
- razume različite stilove izražavanja;
- koristi idiomatske izraze;
- sažima informacije iz više izvora;
- govori veoma spontano i precizno;
- prilagođava jezik gotovo svakoj situaciji.
C2 ne znači da osoba zna svaku reč koja postoji.
Ni izvorni govornici ne poznaju svaku reč svog jezika.
Radi se o izuzetno visokom nivou funkcionalnog znanja.
Koji nivo predstavlja „tečno znanje“?
Izraz „tečno govorim“ veoma je subjektivan.
Za jednu osobu tečnost znači da može bez problema da razgovara tokom putovanja.
Za drugu znači da može da pregovara o kompleksnom poslovnom ugovoru.
U svakodnevnom smislu, ljudi često počinju da osećaju značajnu govornu slobodu između B2 i C1 nivoa.
Međutim, tečnost nije prekidač koji se jednog dana jednostavno uključi.
Razvija se postepeno.
Da li možete imati različite nivoe različitih veština?
Da, i to je veoma često.
Možete, na primer:
- razumeti na B2 nivou;
- govoriti na B1 nivou;
- čitati na C1 nivou;
- pisati na B2 nivou.
To se često događa ljudima koji mnogo gledaju sadržaj ili čitaju na stranom jeziku, ali ga retko aktivno koriste.
Zbog toga kvalitetna procena znanja ne bi trebalo da posmatra samo gramatiku.
Važno je proceniti više jezičkih veština.
Kako se određuje nivo znanja?
Najbolje je uraditi testiranje pre upisa kursa ako već imate predznanje.
Procena može uključivati:
- gramatiku;
- vokabular;
- čitanje;
- slušanje;
- pisanje;
- razgovor.
Samo test sa ponuđenim odgovorima ne mora uvek da pokaže koliko dobro neko može da koristi jezik u realnoj komunikaciji.
Zato razgovor sa predavačem može biti važan deo procene.
Zašto je važno krenuti sa odgovarajućeg nivoa?
Ako je kurs previše lak, vrlo brzo ćete izgubiti interesovanje.
Ako je previše težak, možete imati osećaj da ništa ne razumete.
Obe situacije negativno utiču na motivaciju.
Dobro određen nivo omogućava da novo gradivo bude dovoljno izazovno da napredujete, ali ne toliko zahtevno da ne možete da ga pratite.
Koliko vremena je potrebno za prelazak na sledeći nivo?
Ne postoji jedan rok koji važi za sve.
Brzina zavisi od:
- jezika koji učite;
- prethodnog znanja;
- učestalosti časova;
- vremena koje ulažete između časova;
- kontakta sa jezikom;
- individualnog tempa.
Zbog toga je mnogo korisnije pratiti konkretne veštine nego samo broj meseci provedenih na kursu.
Pitanje nije samo:
„Koliko dugo učim?“
Već:
„Šta sada mogu da uradim na ovom jeziku što ranije nisam mogao?“
Kako prepoznati da ste spremni za sledeći nivo?
Napredak se vidi kada stvari koje su nekada zahtevale veliki mentalni napor postanu lakše.
Na primer:
- brže razumete pitanja;
- manje prevodite u glavi;
- lakše formirate rečenice;
- koristite širi vokabular;
- razumete složenije sadržaje;
- sigurnije učestvujete u razgovoru.
Tada je vreme da se postepeno pređe na zahtevnije sadržaje.
Nivo na papiru i stvarno znanje nisu uvek isto
Sertifikat ili završen kurs mogu biti važni, ali pravi cilj učenja jezika trebalo bi da bude funkcionalno znanje.
Neko može dobro rešavati gramatičke testove, ali imati problem sa spontanom komunikacijom.
Druga osoba možda pravi povremene gramatičke greške, ali veoma uspešno komunicira.
Zato je važno razvijati sve veštine, a ne samo pripremati se za testove.
Koji nivo treba da bude vaš cilj?
To zavisi od razloga zbog kojeg učite jezik.
Ako želite osnovno snalaženje na putovanjima, možda će vam A2 pružiti dovoljno funkcionalnosti za mnoge situacije.
Ako želite samostalnu svakodnevnu komunikaciju, B1 predstavlja važan cilj.
Za sigurniju profesionalnu komunikaciju često se teži B2 nivou.
Za zahtevno akademsko ili profesionalno korišćenje jezika C1 može biti mnogo prikladniji cilj.
Ne mora svako da dostigne C2.
Važno je da nivo odgovara onome za šta želite da koristite jezik.
Oznake A1, A2, B1, B2, C1 i C2 nisu samo slova i brojevi na sertifikatu.
One predstavljaju različite faze razvoja stvarne sposobnosti komunikacije.
Od prvih jednostavnih rečenica na A1 nivou, preko samostalne komunikacije na B1 i B2, pa sve do naprednog korišćenja jezika na C1 i C2 nivou – svaki korak donosi nove mogućnosti.
Razumevanje nivoa znanja stranog jezika pomaže vam da realnije procenite gde se trenutno nalazite i postavite sledeći cilj.
A najvažnije pitanje zato nije samo:
„Koji nivo imam?“
Mnogo korisnije pitanje je:
„Šta želim da mogu da radim koristeći ovaj jezik?“
Kada imate odgovor na to pitanje, mnogo je lakše napraviti pravi plan učenja.
Kada znate cilj, naši kursevi stranih jezika u Beogradu vode Vas nivo po nivo, u grupama do 5 polaznika.