„Znam da sam ovu reč učio, ali ne mogu da je se setim.“
Gotovo svako ko uči strani jezik doživeo je ovu situaciju. Pročitate novu reč, proverite njeno značenje, možda je čak nekoliko puta ponovite i imate osećaj da ste je naučili.
Nekoliko dana kasnije ponovo je vidite i ne možete da se setite šta znači.
Ili je prepoznajete kada je pročitate, ali kada treba da je upotrebite tokom razgovora – jednostavno vam ne pada na pamet.
Problem najčešće nije u lošem pamćenju.
Problem je u načinu na koji učimo nove reči.
Ako se pitate kako proširiti vokabular stranog jezika, cilj ne bi trebalo da bude da zapamtite što veći broj izolovanih reči. Mnogo je važnije da naučene reči možete da prepoznate, razumete u kontekstu i, na kraju, spontano koristite.
Zašto tako brzo zaboravljamo nove reči?
Mozak svakodnevno prima ogromnu količinu informacija.
Zbog toga ne zadržava automatski sve što jednom vidimo ili čujemo.
Ako novu reč pročitate samo jednom, mozak nema dovoljno razloga da je prepozna kao važnu informaciju koju treba dugoročno sačuvati.
Zato se dešava da danas naučite dvadeset novih reči, a nakon nekoliko dana možete da se setite samo nekoliko.
Da bi reč ostala u dugoročnom pamćenju, potrebno je da joj se vraćamo.
Još bolje – potrebno je da je koristimo.
Pasivni i aktivni vokabular nisu isto
Jedna od najvažnijih stvari u učenju jezika jeste razumevanje razlike između pasivnog i aktivnog vokabulara.
Pasivni vokabular čine reči koje razumete kada ih pročitate ili čujete.
Aktivni vokabular čine reči koje možete samostalno da upotrebite tokom govora ili pisanja.
Zato možete veoma dobro razumeti film ili tekst na engleskom, a da tokom razgovora koristite relativno mali broj istih reči.
Reči postoje u vašem znanju, ali još nisu dovoljno aktivirane.
Pravi cilj proširivanja vokabulara zato nije samo:
„Želim da znam više reči.“
Bolji cilj je:
„Želim da mogu da koristim više reči.“
Nemojte učiti reči bez konteksta
Jedna od najčešćih metoda učenja izgleda ovako:
decision – odluka
improve – poboljšati
opportunity – prilika
Problem sa ovakvim listama je što mozak dobija vrlo malo informacija o tome kako se reč zaista koristi.
Mnogo je korisnije učiti je u rečenici.
Na primer:
make a decision
improve your English
job opportunity
Odjednom ne učite samo značenje.
Učite i sa kojim drugim rečima se ona prirodno pojavljuje.
To će vam kasnije značajno olakšati govor.
Učite fraze, a ne samo pojedinačne reči
Prirodna komunikacija velikim delom se sastoji od gotovih jezičkih obrazaca.
Na maternjem jeziku ne razmišljamo o svakoj pojedinačnoj reči.
Automatski koristimo izraze kao što su:
„S druge strane…“
„Po mom mišljenju…“
„Nisam siguran da…“
Isto treba raditi i na stranom jeziku.
Umesto da naučite samo englesku reč opinion, korisnije je naučiti:
In my opinion…
What’s your opinion?
I have a different opinion.
Tako jednom rečju zapravo dobijate nekoliko konstrukcija koje odmah možete da koristite.
Koliko novih reči treba učiti dnevno?
Ne postoji magičan broj.
Učenje 50 novih reči dnevno zvuči impresivno, ali nema mnogo smisla ako nakon nedelju dana ne možete da koristite većinu njih.
Za mnoge polaznike je mnogo efikasnije učiti manji broj novih izraza, ali im se redovno vraćati.
Na primer, možete izabrati 5–10 novih reči ili fraza dnevno.
Za svaku:
- proverite značenje;
- pročitajte primer;
- izgovorite je;
- napravite svoju rečenicu;
- vratite joj se narednih dana.
Deset reči koje zaista koristite vrednije su od pedeset koje ste samo jednom pročitali.
Ponavljanje mora biti raspoređeno
Ako novu reč ponovite deset puta u pet minuta, verovatno ćete je znati neposredno nakon vežbe.
Ali pitanje je da li ćete je znati sledeće nedelje.
Zato je korisnije raspoređeno ponavljanje.
Na primer, novoj reči možete da se vratite:
- istog dana;
- sledećeg dana;
- nakon nekoliko dana;
- nakon nedelju dana;
- ponovo nakon nekoliko nedelja.
Svaki put kada pokušavate da je se setite, veza u pamćenju postaje jača.
Nemojte samo čitati – pokušajte da se setite
Postoji velika razlika između ponovnog čitanja i aktivnog prisećanja.
Ako deset puta pročitate:
achievement – dostignuće
može vam delovati kao da odlično znate reč.
Ali sakrijte prevod i pokušajte sami da se setite značenja.
Još bolje – pokušajte da napravite rečenicu bez gledanja.
To zahteva više napora.
Upravo zato je efikasnije.
Mozak trenira sposobnost da pronađe informaciju kada mu je potrebna.
A to je upravo ono što radimo tokom razgovora.
Napravite sopstvene rečenice
Primeri iz udžbenika su korisni, ali lični kontekst je često još bolji.
Ako učite reč deadline, možete pročitati:
The deadline is Friday.
Ali ako je povežete sa sopstvenim životom:
I have an important deadline at work this Friday.
reč dobija konkretnije značenje.
Pokušajte da nove izraze povezujete sa:
- svojim poslom;
- porodicom;
- putovanjima;
- interesovanjima;
- planovima;
- stvarnim događajima.
Što je kontekst relevantniji za vas, veća je verovatnoća da ćete ga zapamtiti.
Grupisanje reči može pomoći
Umesto nasumičnih lista, organizujte vokabular prema temama.
Na primer:
Putovanja
- boarding pass
- luggage
- departure
- accommodation
Posao
- deadline
- meeting
- colleague
- promotion
Restoran
- menu
- order
- bill
- reservation
Tematsko grupisanje pomaže mozgu da napravi veze između pojmova.
Kada se kasnije nađete u sličnoj situaciji, lakše ćete aktivirati celu grupu reči.
Učite reči koje ćete zaista koristiti
Nije svaka nova reč jednako važna.
Ako ste na B1 nivou, verovatno nema potrebe da trošite mnogo vremena na veoma retke izraze koje ćete možda jednom godišnje videti.
Fokusirajte se na vokabular koji odgovara vašim potrebama.
Ako strani jezik učite zbog posla, prioritet mogu biti:
- sastanci;
- prezentacije;
- mejlovi;
- pregovori;
- komunikacija sa klijentima.
Ako ga učite zbog putovanja, potrebne su vam druge teme.
Praktična vrednost reči povećava verovatnoću da ćete je često koristiti – a ono što često koristimo mnogo lakše pamtimo.
Čitanje je jedan od najboljih načina za širenje vokabulara
Kada čitate na stranom jeziku, susrećete reči u prirodnom kontekstu.
I što je posebno važno – često ih ponovo srećete.
Ako se određena reč pojavljuje u različitim tekstovima, postepeno počinjete da razumete ne samo njeno značenje već i način upotrebe.
Ali postoji jedna greška koju treba izbegavati.
Nemojte proveravati svaku nepoznatu reč.
Ako razumete osnovni smisao teksta, nastavite da čitate.
Izdvojite samo reči koje:
- se često ponavljaju;
- deluju važno za razumevanje;
- želite da koristite.
U suprotnom, čitanje će se pretvoriti u neprekidno korišćenje rečnika.
Serije, filmovi i podkasti mogu biti odličan izvor novih izraza
Autentični sadržaji omogućavaju vam da čujete kako ljudi zaista govore.
Obratite pažnju na izraze koji se ponavljaju.
Ako čujete frazu nekoliko puta, zapišite je.
Nemojte izdvajati samo nepoznate reči.
Ponekad već znate značenje svih reči pojedinačno, ali nikada niste primetili da se koriste zajedno.
Upravo takve konstrukcije često prave razliku između „školskog“ i prirodnijeg govora.
Izgovorite novu reč naglas
Vokabular ne treba učiti samo očima.
Kada novu reč izgovorite, uključujete još jedan kanal učenja.
Istovremeno vežbate izgovor i pripremate se da je kasnije koristite tokom razgovora.
Ako znate kako se reč piše i šta znači, ali je nikada niste izgovorili, moguće je da ćete tokom razgovora izbegavati njenu upotrebu jer niste sigurni kako zvuči.
Zato novu reč:
pročitajte → poslušajte → izgovorite → upotrebite.
Vodite lični rečnik – ali drugačije
Klasična sveska sa dve kolone nije jedina opcija.
Umesto:
word | prevod
zapišite:
reč → fraza → primer → moja rečenica
Tako beleška može izgledati:
apply
apply for a job
She applied for a new position.
I want to apply for that job next week.
Sada imate mnogo više informacija koje pomažu da reč postane aktivna.
Kako aktivirati reči koje već poznajete?
Ponekad nije potrebno učiti nove reči.
Potrebno je aktivirati stare.
Izaberite temu, na primer „putovanje“.
Dajte sebi dva minuta da napišete što više reči koje već znate.
Zatim pokušajte da koristeći njih govorite minut ili dva.
Otkrićete da u pasivnom vokabularu imate mnogo više znanja nego što ste mislili.
Šta kada stalno zaboravljate istu reč?
Ako određenu reč stalno zaboravljate, nemojte je samo ponovo čitati.
Promenite način učenja.
Možete:
- napraviti smešnu asocijaciju;
- povezati je sa slikom;
- koristiti je u ličnoj priči;
- napisati tri različite rečenice;
- izgovoriti je u razgovoru.
Što više različitih veza napravite, veća je šansa da će ostati u pamćenju.
Da li aplikacije za vokabular pomažu?
Mogu biti veoma korisne, posebno za organizovanje ponavljanja.
Ali aplikacija je alat, a ne kompletna metoda.
Ako samo prepoznajete pravi odgovor među četiri ponuđene opcije, možda ćete biti veoma dobri u aplikaciji, ali to ne znači da ćete istu reč spontano koristiti tokom razgovora.
Zato digitalno ponavljanje kombinujte sa:
- govorom;
- pisanjem;
- slušanjem;
- stvarnim situacijama.
Kako predavač može da pomogne?
Predavač može da prepozna razliku između reči koje poznajete i reči koje zaista koristite.
Tokom razgovora može:
- uvoditi nove izraze u kontekst;
- tražiti da ih ponovo upotrebite;
- ispraviti neprirodne kombinacije reči;
- pokazati sinonime;
- vratiti stare izraze u nove teme.
Na taj način vokabular se ne uči kao odvojena lista.
Postaje deo komunikacije.
Napravite jednostavnu rutinu za vokabular
Ne treba vam komplikovan sistem.
Na primer:
Ponedeljak: izaberite 5 novih fraza.
Utorak: pokušajte da ih se setite bez gledanja.
Sreda: napravite po jednu ličnu rečenicu.
Četvrtak: upotrebite ih tokom razgovora ili pisanja.
Petak: proverite kojih se još uvek sećate.
Sledeća nedelja: ponovo ih kratko ponovite.
Ovako se novo znanje postepeno pretvara u dugoročno.
Kako znati da je vaš vokabular zaista napredovao?
Ne merite napredak samo brojem reči koje ste zapisali.
Bolji pokazatelji su:
- lakše pronalazite reči tokom razgovora;
- manje ponavljate iste jednostavne izraze;
- preciznije objašnjavate svoje mišljenje;
- razumete više bez rečnika;
- koristite nove fraze spontano;
- lakše pratite filmove, razgovore i tekstove.
To pokazuje da vaš vokabular nije samo veći – već i funkcionalniji.
Ako želite da saznate kako proširiti vokabular, počnite promenom načina na koji posmatrate učenje novih reči.
Cilj nije da sakupite što veću listu.
Cilj je da reči postanu deo jezika koji možete da koristite.
Učite ih u kontekstu. Pamtite fraze, a ne samo prevode. Vraćajte im se u pravilnim razmacima. Izgovarajte ih. Pišite svoje primere. Koristite ih tokom razgovora.
I ne opterećujte se time koliko novih reči možete da naučite za jedan dan.
Mnogo je važnije koliko njih možete da upotrebite za mesec dana.
Jer bogat vokabular nije broj reči koje ste nekada učili.
Bogat vokabular je broj reči koje su vam dostupne onda kada želite nešto da kažete.