Roditelji sve ranije počinju da razmišljaju o tome kada bi njihovo dete trebalo da počne da uči strani jezik. Da li je najbolje krenuti još u predškolskom uzrastu? Da li treba sačekati polazak u školu? Može li dete da se zbuni ako istovremeno usvaja maternji i strani jezik? I da li raniji početak automatski znači i bolje znanje kasnije?
Ovo su potpuno opravdana pitanja.
Učenje stranog jezika kod dece razlikuje se od učenja kod odraslih. Deca imaju veliku sposobnost usvajanja zvukova, obrazaca i novih izraza, ali to ne znači da je dovoljno samo početi što ranije.
Mnogo je važnije kako dete uči.
Pristup koji odgovara šestogodišnjaku neće odgovarati detetu od 12 godina. Isto tako, metode koje daju dobre rezultate kod odraslih često nisu najbolji izbor za mlađe polaznike.
Zato pitanje nije samo „kada početi?“, već i „kako napraviti prvi kontakt sa stranim jezikom pozitivnim i prirodnim?“
Postoji li idealan uzrast za početak?
Ne postoji jedna tačna godina koja predstavlja idealan trenutak za svako dete.
Dete može veoma rano da bude izloženo drugom jeziku kroz pesme, priče, crtane filmove, igre i svakodnevne izraze. Takav kontakt ne mora ni da izgleda kao formalno učenje.
Kod veoma male dece cilj nije poznavanje gramatičkih pravila niti memorisanje velikog broja reči.
Cilj je upoznavanje sa:
- zvukom jezika;
- ritmom;
- izgovorom;
- osnovnim izrazima;
- razumevanjem jednostavnih poruka.
Kako dete odrasta, nastava može postajati strukturiranija.
Zašto deca drugačije usvajaju strani jezik?
Odrasli često žele objašnjenje.
Kada uče novu gramatičku strukturu, žele da znaju pravilo, izuzetke i razlog zbog kojeg se nešto koristi na određeni način.
Mala deca uglavnom ne funkcionišu tako.
Ona jezik mnogo više usvajaju kroz:
- ponavljanje;
- imitaciju;
- situaciju;
- slušanje;
- interakciju;
- igru.
Sličan proces vidimo i kod maternjeg jezika.
Dete počinje da koristi veliki broj struktura mnogo pre nego što zna da objasni bilo koje gramatičko pravilo.
Zato kvalitetno učenje stranog jezika kod dece treba da prati način na koji dete prirodno usvaja informacije.
Šta dete može da uči u predškolskom uzrastu?
U predškolskom uzrastu strani jezik treba predstavljati kroz sadržaje koji su detetu bliski.
To mogu biti:
- boje;
- brojevi;
- životinje;
- članovi porodice;
- hrana;
- igračke;
- delovi tela;
- jednostavne aktivnosti;
- pozdravi i kratke fraze.
Ali cilj nije samo da dete nauči listu reči.
Mnogo je korisnije da nove reči povezuje sa situacijama.
Umesto da samo zna kako se na engleskom kaže „crveno“, dete može kroz igru dobiti zadatak da pronađe crveni predmet.
Tada jezik dobija funkciju.
Da li dete mora da zna da čita i piše?
Ne.
Rani kontakt sa stranim jezikom može se u velikoj meri zasnivati na slušanju i govoru.
Čitanje i pisanje uvode se u skladu sa uzrastom i razvojem deteta.
To je važno jer previše insistiranja na pisanju, gramatici i radnim listovima kod mlađe dece može da pretvori strani jezik u još jednu obavezu.
A upravo je pozitivan odnos prema učenju jedna od najvećih prednosti ranog početka.
Da li rano učenje može da zbuni dete?
Ovo je jedna od čestih briga roditelja.
Kada dete povremeno pomeša reči iz dva jezika, može delovati kao da je zbunjeno.
Međutim, takvo mešanje može biti deo procesa kod dece koja su izložena različitim jezicima.
Važno je da dete ima dovoljno kvalitetnog kontakta sa maternjim jezikom, dok strani jezik postepeno dobija svoje mesto kroz odgovarajuće aktivnosti.
Cilj nije da se jezici međusobno „takmiče“, već da dete vremenom nauči kada i gde koristi svaki od njih.
Prednost ranog kontakta sa izgovorom
Jedna od velikih prednosti ranog kontakta sa stranim jezikom jeste izloženost različitim glasovima i intonaciji.
Mlađa deca često veoma prirodno imitiraju ono što čuju.
Ne razmišljaju:
„Kako treba da postavim jezik da bih izgovorio ovaj glas?“
Jednostavno pokušavaju da ponove zvuk.
Zbog toga kvalitetni audio-materijali i pravilan model izgovora imaju veoma važnu ulogu.
Da li raniji početak znači i brže učenje?
Ne nužno.
Dete koje počne veoma rano neće automatski za nekoliko godina govoriti tečno.
Rezultat zavisi od:
- kontinuiteta;
- kvaliteta nastave;
- količine kontakta sa jezikom;
- motivacije;
- načina rada.
Starije dete može neke stvari razumeti i naučiti brže jer ima razvijenije sposobnosti čitanja, koncentracije i logičkog povezivanja.
Prednost mlađeg uzrasta nije nužno brzina.
Prednost je mogućnost da se odnos prema jeziku gradi postepeno i prirodno.
Šta se menja kada dete krene u školu?
Sa polaskom u školu dete postaje spremnije za strukturiranije zadatke.
Tada je moguće postepeno uključiti:
- čitanje;
- pisanje;
- jednostavna gramatička objašnjenja;
- veći broj novih reči;
- kratke tekstove;
- strukturisane konverzacijske vežbe.
Ipak, čak i tada strani jezik ne bi trebalo svesti samo na udžbenik i domaći zadatak.
Komunikacija treba da ostane važan deo procesa.
Učenje jezika u školskom uzrastu
Školski uzrast je odličan period za ozbiljnije razvijanje jezičkih sposobnosti.
Dete već može da prati program, postavlja pitanja i razume zašto nešto uči.
Istovremeno, još uvek je veoma otvoreno za:
- igre;
- kreativne zadatke;
- rad u paru;
- priče;
- video-sadržaj;
- interaktivne aktivnosti.
Dobra nastava koristi upravo tu kombinaciju.
Postoji struktura, ali ona ne guši prirodnu radoznalost.
Šta ako dete već uči strani jezik u školi?
Dodatni kurs ne mora da znači dupliranje školskog gradiva.
Naprotiv, njegova vrednost može biti upravo u tome da detetu pruži ono za šta u velikom školskom odeljenju često nema dovoljno vremena.
To je pre svega komunikacija.
Na kursu dete može češće da:
- govori;
- postavlja pitanja;
- učestvuje u dijalozima;
- radi u manjim grupama;
- koristi jezik u konkretnim situacijama.
Na taj način školsko znanje dobija praktičnu primenu.
Koliko često dete treba da uči?
Kod dece je kontinuitet važniji od dugih perioda intenzivnog rada.
Jedan veoma dug čas nakon kojeg dete šest dana nema nikakav kontakt sa jezikom nije idealan model.
Mnogo prirodnije je kombinovati redovne časove sa kratkim aktivnostima tokom nedelje.
Na primer, dete može nekoliko minuta da:
- sluša pesmu;
- pogleda kratak video;
- ponovi izraze;
- pročita kratku priču;
- odigra jezičku igru.
Na taj način strani jezik ostaje prisutan bez osećaja dodatne školske obaveze.
Kako roditelji mogu da pomognu?
Roditelji imaju važnu ulogu, čak i kada sami ne govore jezik koji dete uči.
Najvažnija podrška nije ispitivanje.
Nije potrebno da nakon svakog časa proveravate koliko novih reči dete zna.
Mnogo korisnije je pokazati interesovanje.
Pitajte:
„Šta ste danas radili?“
„Šta ti je bilo najzanimljivije?“
„Hoćeš da mi pokažeš neku novu reč?“
Takav pristup stvara pozitivnu atmosferu.
Ne pretvarajte svaku grešku u problem
Dete koje uči strani jezik mora da greši.
Greške su znak da pokušava samostalno da formira rečenice.
Ako se svaki pokušaj odmah prekida ispravkom, dete može početi da razvija strah od govora.
Zato je važno pronaći balans.
Greške treba korigovati, ali na način koji ne prekida želju za komunikacijom.
Dete prvo treba da stekne sigurnost da sme da govori.
Preciznost se zatim razvija postepeno.
Kako prepoznati dobar program za dete?
Dobar program nije samo onaj koji obećava veliki broj naučenih reči.
Obratite pažnju na to da li je nastava:
- prilagođena uzrastu;
- dovoljno interaktivna;
- usmerena na komunikaciju;
- organizovana u odgovarajućim grupama;
- vođena od strane predavača koji zna da radi sa decom;
- dovoljno strukturirana da možete pratiti napredak.
Važno je i kako se dete oseća.
Ako rado odlazi na čas i spontano počinje da koristi ono što je naučilo, to je veoma dobar znak.
Šta ako dete nema interesovanje za jezik?
Nedostatak interesovanja ne znači automatski da dete „nije za jezike“.
Možda mu ne odgovara način rada.
Neka deca vole:
- muziku;
- priče;
- takmičarske igre;
- razgovor;
- crtanje;
- tehnologiju.
Kada se strani jezik poveže sa nečim što dete već voli, motivacija može značajno da se promeni.
Da li treba forsirati dete?
Učenje jezika jeste korisno, ali preveliki pritisak može proizvesti suprotan efekat.
Ako dete strani jezik počne da povezuje sa:
- stalnim ispitivanjem;
- kritikama;
- poređenjem sa drugima;
- strahom od loše ocene,
motivacija može brzo nestati.
Mnogo je bolje graditi osećaj napretka.
Pohvalite trud, a ne samo rezultat.
Kako izgleda stvarni napredak kod deteta?
Roditelji često očekuju da dete brzo počne da govori mnogo novih rečenica.
Međutim, napredak može prvo biti mnogo suptilniji.
Možda će dete:
- početi da prepoznaje reči u crtanom filmu;
- razume jednostavnu instrukciju bez prevoda;
- spontano ponovi izraz;
- pravilnije izgovori određeni glas;
- odgovori na pitanje bez dugog razmišljanja.
Sve su to važni koraci.
Šta je važnije – brzina ili kontinuitet?
Dugoročno, kontinuitet.
Učenje jezika nije trka.
Dete koje napreduje postepeno, ali godinama održava kontakt sa jezikom, može izgraditi mnogo stabilnije znanje od deteta koje kratko uči veoma intenzivno, a zatim potpuno prestane.
Zato je važno napraviti ritam koji može da se uklopi sa školom, sportom, odmorom i drugim aktivnostima.
Kada je onda najbolje početi?
Najbolji trenutak nije određen samo brojem godina.
Pravo vreme je onda kada detetu možete ponuditi program koji odgovara njegovom uzrastu i koji može redovno da prati bez nepotrebnog pritiska.
Kod mlađe dece to može biti upoznavanje sa jezikom kroz igru i slušanje.
Kod školske dece može početi strukturiraniji rad.
Kod tinejdžera ciljevi već mogu uključivati napredniju komunikaciju, sertifikate, školovanje ili buduću karijeru.
Drugim rečima, nikada nije potrebno čekati „savršenu godinu“.
Potrebno je pronaći pravi pristup za trenutni uzrast.
Učenje stranog jezika kod dece može početi veoma rano, ali kvalitet procesa mnogo je važniji od toga da li je dete počelo sa četiri, šest ili devet godina.
Najvažnije je da način rada odgovara njegovom uzrastu.
Kod mlađe dece jezik treba povezati sa slušanjem, igrom, pokretom i komunikacijom. Kako dete odrasta, program može postepeno da uključuje više čitanja, pisanja i gramatičkih struktura.
Cilj ne bi trebalo da bude da dete što pre završi određeni nivo.
Mnogo vredniji rezultat je da razvije radoznalost, sigurnost u komunikaciji i pozitivan odnos prema stranom jeziku.
Jer dete koje nauči da uživa u jeziku ima mnogo veću šansu da ga nastavi učiti dovoljno dugo da ga jednog dana zaista govori.