Kada odlučimo da naučimo strani jezik, jedno od prvih pitanja obično je koliko će nam vremena biti potrebno. Međutim, postoji još jedno pitanje koje je možda čak i važnije: koliko često učiti strani jezik da bismo zaista napredovali?
Da li je dovoljno imati jedan čas nedeljno? Da li su dva časa optimalna? Treba li učiti svakog dana? I koliko vremena je potrebno izdvojiti između časova?
Odgovor ne zavisi samo od broja sati koje provodite nad knjigom.
Kada je reč o učenju jezika, kontinuitet je često važniji od intenziteta.
Osoba koja ima redovan kontakt sa jezikom nekoliko puta nedeljno može napredovati mnogo brže od nekoga ko povremeno provede nekoliko sati intenzivno učeći, a zatim napravi dugu pauzu.
Zato dobar plan učenja ne treba da bude najzahtevniji mogući plan.
Treba da bude plan koji možete da održavate.
Zašto je redovnost toliko važna?
Strani jezik nije samo skup informacija koje treba zapamtiti.
Kada učite jezik, razvijate više veština istovremeno:
- razumevanje;
- govor;
- slušanje;
- čitanje;
- pisanje;
- vokabular;
- osećaj za gramatičke strukture.
Da bi ove veštine postale prirodne, potreban je ponovljen kontakt sa jezikom.
Ako između dva susreta sa jezikom prođe previše vremena, deo energije na sledećem učenju trošite na vraćanje prethodno naučenog.
Kada postoji kontinuitet, mnogo lakše nastavljate tamo gde ste stali.
Da li je jedan čas nedeljno dovoljan?
Jedan čas nedeljno svakako je bolji od potpunog odsustva učenja, ali sam po sebi najčešće nije dovoljan za brz napredak.
Posebno ako između dva časa uopšte ne koristite jezik.
Zamislite da imate čas u ponedeljak.
Naučite nekoliko novih izraza, vežbate određenu gramatičku strukturu i učestvujete u razgovoru.
Zatim narednih sedam dana ne pročitate, ne čujete niti izgovorite ništa na tom jeziku.
Kada dođe sledeći ponedeljak, deo prethodnog časa moraćete ponovo da aktivirate.
Zato jedan čas nedeljno može funkcionisati ako između časova postoji dodatni kontakt sa jezikom.
Na primer:
- kratko ponavljanje;
- domaći zadatak;
- slušanje;
- čitanje;
- korišćenje novih fraza.
Tada jedan čas postaje osnova oko koje gradite sopstvenu rutinu.
Da li su dva časa nedeljno bolja opcija?
Za veliki broj polaznika, dva susreta sa jezikom nedeljno predstavljaju veoma dobar balans između napretka i svakodnevnih obaveza.
Razmak između časova nije prevelik, pa se prethodno gradivo lakše zadržava aktivnim.
Istovremeno imate dovoljno vremena da između dva časa:
- uradite zadatke;
- ponovite gradivo;
- koristite nove izraze;
- pripremite pitanja za predavača.
Ovakav ritam je posebno praktičan za odrasle koji rade ili studiraju.
Najvažnije je da časovi ne budu jedini trenuci u nedelji kada imate kontakt sa stranim jezikom.
A šta je sa tri ili više časova nedeljno?
Intenzivniji program može biti odličan kada imate konkretan cilj i ograničen vremenski period.
Na primer, ako:
- uskoro odlazite u inostranstvo;
- pripremate važan ispit;
- imate razgovor za posao;
- počinjete posao na kojem ćete koristiti strani jezik;
- želite ubrzano da dostignete određeni nivo.
Tada tri ili više časova nedeljno mogu značajno ubrzati napredak.
Ali postoji jedan važan uslov.
Morate imati dovoljno vremena i energije da pratite takav ritam.
Više časova ne znači automatski i bolje rezultate ako ste toliko opterećeni da nemate vremena da usvojite i koristite ono što ste naučili.
Da li treba učiti strani jezik svakog dana?
Ako pod „učenjem“ podrazumevate sat vremena rada iz udžbenika – ne.
Nije neophodno svakog dana sedeti za stolom i formalno učiti.
Ali svakodnevni kontakt sa jezikom može biti izuzetno koristan.
To može trajati svega deset ili petnaest minuta.
Možete:
- poslušati kratak podkast;
- pogledati video;
- pročitati nekoliko pasusa;
- ponoviti nove fraze;
- napisati nekoliko rečenica;
- poslušati pesmu i obratiti pažnju na tekst.
Na taj način jezik ostaje aktivan u vašem mozgu.
20 minuta dnevno ili dva sata vikendom?
Za većinu polaznika, kraće i češće učenje ima jednu veliku praktičnu prednost: mnogo je lakše pretvoriti ga u naviku.
Ako sebi kažete da svake subote morate da učite tri sata, velika je verovatnoća da će se pojaviti neka druga obaveza.
Ako je cilj 15 ili 20 minuta, mnogo je lakše pronaći vreme.
Još važnije, redovno vraćanje jeziku omogućava da stalno ponavljate i aktivirate naučeno.
To ne znači da duže sesije nemaju vrednost.
Povremeno možete izdvojiti više vremena za pisanje, detaljniju gramatiku ili pripremu ispita.
Ali osnovu bi trebalo da čini kontinuitet.
Koliko vremena dnevno je dovoljno?
Ne postoji broj minuta koji odgovara svima.
Ako tek počinjete i imate mnogo drugih obaveza, čak i 15 minuta kvalitetnog rada može biti korisno.
Ako želite brži napredak, možete povećati vreme na 30–45 minuta.
Mnogo je važnije pitanje:
Šta radite tokom tog vremena?
Trideset minuta koncentrisanog rada može biti vrednije od dva sata tokom kojih neprestano proveravate telefon ili samo pasivno prelazite preko gradiva.
Kako napraviti realan nedeljni raspored?
Dobar plan ne mora biti komplikovan.
Ako imate dva časa nedeljno, jedna nedelja može izgledati ovako:
Ponedeljak – čas
Novo gradivo, komunikacija i rad sa predavačem.
Utorak – 15 minuta
Pregledajte nove izraze sa časa i napravite nekoliko sopstvenih rečenica.
Sreda – 20 minuta
Poslušajte podkast ili pogledajte kraći video na jeziku koji učite.
Četvrtak – čas
Novo gradivo i aktivna komunikacija.
Petak – 15 minuta
Ponovite ono što ste učili tokom nedelje.
Vikend – opušten kontakt sa jezikom
Film, serija, muzika, članak ili drugi sadržaj koji vas interesuje.
Ovako strani jezik postaje deo nedelje, a da pritom nemate osećaj da svakodnevno imate još jednu veliku obavezu.
Aktivno i pasivno učenje nisu isto
Važno je razlikovati aktivan rad od pasivne izloženosti.
Ako gledate seriju na engleskom dok istovremeno gledate telefon, ipak imate određeni kontakt sa jezikom.
Ali to nije isto kao kada aktivno slušate i pokušavate da razumete izraze.
Aktivno učenje uključuje:
- govor;
- pisanje;
- rešavanje zadataka;
- aktivno ponavljanje;
- koncentrisano slušanje.
Pasivna izloženost može uključivati:
- muziku u pozadini;
- film ili seriju;
- radio;
- sadržaj na društvenim mrežama.
Najbolji rezultati dolaze iz kombinacije.
Koliko je važan govor između časova?
Veoma.
Ako vam je cilj da govorite strani jezik, nije dovoljno samo razumeti ga.
Govor je posebna veština koja zahteva praksu.
Ako nemate osobu sa kojom možete da razgovarate, možete vežbati i sami.
Pokušajte da:
- naglas opišete šta radite;
- prepričate svoj dan;
- odgovorite na zamišljeno pitanje;
- prepričate film;
- pročitate tekst naglas.
Možda u početku deluje neobično, ali na ovaj način trenirate sposobnost da brzo formirate rečenice.
Nemojte svaki put učiti nešto novo
Još jedna česta greška jeste stalna potraga za novim gradivom.
Nova lekcija.
Nove reči.
Novo gramatičko pravilo.
Međutim, napredak ne dolazi samo iz novih informacija.
Dolazi i iz ponavljanja.
Bolje je da zaista možete da koristite 500 reči nego da ste jednom pročitali 2.000 reči kojih ne možete da se setite tokom razgovora.
Ponavljanje omogućava da informacije pređu iz pasivnog u aktivno znanje.
Kako znati da učite dovoljno često?
Posmatrajte kako se osećate kada ponovo dođete u kontakt sa jezikom.
Ako svaki put imate utisak da počinjete ispočetka, verovatno su pauze preduge.
Ako relativno brzo možete da nastavite tamo gde ste stali, ritam je mnogo bolji.
Dobri znaci su kada:
- nove reči počinju spontano da vam padaju na pamet;
- manje prevodite u glavi;
- brže razumete pitanja;
- lakše formirate rečenice;
- prethodno gradivo ostaje poznato.
Šta ako nemate vremena?
Ovo je možda najčešća prepreka kod odraslih.
Posao, porodica i svakodnevne obaveze često ostavljaju malo prostora za dodatno učenje.
Zato ne pokušavajte da pronađete „slobodna dva sata“.
Iskoristite vreme koje već postoji.
Možete slušati strani jezik:
- tokom vožnje;
- u šetnji;
- dok trenirate;
- tokom pauze.
Možete ponavljati reči deset minuta dok čekate sastanak ili pre spavanja.
Mali periodi se tokom nedelje sabiraju.
Šta ako propustite nekoliko dana?
Ništa strašno.
Najveća greška nije napraviti pauzu.
Najveća greška je pretvoriti kratku pauzu u potpuno odustajanje.
Ako niste učili pet dana, nema potrebe da pokušavate da „nadoknadite“ sve odjednom.
Jednostavno nastavite.
Kontinuitet ne znači savršen raspored bez ijednog propuštenog dana.
Znači da se nakon prekida ponovo vraćate rutini.
Kako kurs pomaže da održite kontinuitet?
Jedna od najvećih prednosti organizovanog kursa jeste upravo struktura.
Kada imate određene termine, predavača i program, učenje dobija svoje mesto u rasporedu.
Ne morate svakog ponedeljka ponovo da odlučujete:
„Da li ću ove nedelje učiti?“
Čas je već planiran.
Dobar predavač dodatno pomaže da:
- pratite napredak;
- dobijate povratnu informaciju;
- pravilno rasporedite gradivo;
- redovno koristite jezik;
- ne izgubite motivaciju kada naiđe zahtevniji period.
Intenzitet treba prilagoditi cilju
Neko ko želi osnovnu komunikaciju zbog putovanja nema isti cilj kao osoba koja za šest meseci mora da položi međunarodni ispit.
Zato ni njihov raspored ne treba da bude isti.
Ako učite iz hobija, možda će vam odgovarati sporiji i opušteniji tempo.
Ako imate rok, potreban je intenzivniji program.
Najbolji raspored nije najintenzivniji.
To je raspored koji odgovara vašem cilju i vremenu koje imate na raspolaganju.
Kada možete očekivati rezultate?
Prvi napredak možete primetiti relativno brzo ako imate redovan kontakt sa jezikom.
Možda ćete:
- razumeti više reči u filmu;
- brže odgovoriti na pitanje;
- prvi put spontano upotrebiti novi izraz;
- primetiti da više ne prevodite svaku rečenicu.
Velike promene dolaze postepeno.
Zato nemojte procenjivati napredak iz dana u dan.
Pogledajte gde ste bili pre dva ili tri meseca.
Tada se razlika mnogo jasnije vidi.
Kvalitet je važniji od pukog broja sati
Možete provesti stotine sati „učeći“ strani jezik, a da ga veoma malo aktivno koristite.
Zato broj sati sam po sebi nije najbolja mera.
Kvalitetno učenje uključuje ravnotežu između:
- novog gradiva;
- ponavljanja;
- slušanja;
- govora;
- čitanja;
- pisanja.
Posebno je važno da ono što naučite pokušate što pre da upotrebite.
Tada znanje prestaje da bude samo informacija i postaje veština.
Dakle, koliko često učiti strani jezik?
Za većinu polaznika najbolji odgovor nije „što više“, već što redovnije.
Dva kvalitetna časa nedeljno uz kratke kontakte sa jezikom između časova mogu biti mnogo efikasnija od povremenih perioda veoma intenzivnog učenja.
Ne morate svakog dana provoditi sate nad udžbenikom.
Petnaest ili dvadeset minuta slušanja, čitanja, ponavljanja ili govora može biti dovoljno da održite kontinuitet i aktivirate ono što ste već naučili.
Najvažnije je napraviti sistem koji odgovara vašem životu.
Jer strani jezik se ne uči jednim velikim naporom.
Uči se kroz stotine malih kontakata sa jezikom koji se vremenom pretvaraju u sigurnost, razumevanje i sposobnost da ga koristite bez stalnog razmišljanja.