Dan zahvalnosti

Praznik u slavu solidarnosti: Dan zahvalnosti
Svakog četvrtog četvrtka u novembru, stanovnici Sjedinjenih Američkih Država (SAD) slave Dan zahvalnosti, jedan od velikih nacionalnih praznika čiji koreni sežu do samih začetaka države. Ako ste ljubitelj filmova i serija, verovatno već znate da je neizbežan sastojak praznične trpeze za Dan zahvalnosti pečena ćurka, ali da li znate šta se obeležava na ovaj dan, od kada ovaj praznik datira, i šta sve podrazumeva njegova proslava?

Dan zahvalnosti kroz istoriju
Prema nekim izvorima, Dan zahvalnosti u SAD popularniji je od Božića pošto ga slavi veći broj ljudi s obzirom da spada u sekularne a ne verske praznike. Predsednik Abraham Linkoln ustalio je datum praznika za poslednji četvrtak u novembru, i to tek nakon duge kampanje u toku koje je Sara Džozefa Hejl, ugledna spisateljica i urednica, apelovala na pet različitih predsednika da podrže usvajanje zakona kojim bi se Dan zahvalnosti uvrstio na spisak državne praznika. Dan zahvalnosti je ustanovio predsednik Frenklin Ruzvelt 1939. godine, a zakonski ga je ozvaničio Kongres 1941. godine. Međutim, Dan zahvalnosti slavio se i mnogo pre nego što se ovaj praznik našao na dnevnom redu Kongresa – a evo i kako.

Dan Zahvalnosti

Dan Zahvalnosti

Svi za jednog, jedan za sve
Proslava Dan zahvalnosti datira iz 1621. godine kada su engleski doseljenici pozvali predstavnike indijanskih plemena da zajedno podele prvu uspešnu žetvu u Novom svetu. Godinu dana ranije, letina im je propala te je polovina došljaka umrla od gladi kada je nastupila oštra američka zima. Na sreću, indijanci iz plemena Vampanoag naučili su doseljenike kako da upecaju ribu, prikupe plodove mora i uzgoje kukuruz, pasulj i bundevu. U to ime, engleski doseljenici naredne godine su priredili trodnevno slavlje u toku kojeg se na trpezi našlo guščije i jelenje meso, kao i bakalar i jastog. Međutim, danas praznična trpeza na Dan zahvalnosti po mnogo čemu se razlikuje od one iz 17. veka.

Ćurka, sos, i ostale đakonije
Za Dan zahvalnosti, američke domaćice danas na porodičnu trpezu iznose pečenu ćurku punjenu komadićima hleba, celera, šargarepe, crnog luka i žalfije. Uz to, praznična gozba se još sastoji i od klasičnih američkih pita sa nadevom od bundeve, jabuke, krompira ili mlevenog mesa, kao i salate od pasulja, tikve i kukuruza. Prema predanju, ćurka je nezaobilazni sastojak praznične trpeze za Dan zahvalnosti zbog toga što je u 19. veku jedan od utemeljivača SAD Aleksandar Hamilton izjavio da nijedan „građanin ne bi trebalo da zaobiđe ćurku [na trpezi] na Dan zahvalnosti.“ No, po drugoj verziji priče, ćurka se na ovaj praznik servira jer je dovoljno velika da nahrani veliki broj ljudi, a za za razliku od drugih domaćih životinja niti nosi jaja, niti daje mleko, te od nje nema neke preterane koristi.

Dan zahvalnosti ćurka

Dan zahvalnosti ćurka

Predsedničko pomilovanje za ćurku
Svake godine, preko 50 miliona ćurki završi na prazničnoj trpezi za Dan zahvalnosti. Međutim, Džordž Buš uveo je običaj da barem jedna ćurka bude pošteđena prazničnog pokolja, i od tada se praksa „pomilovanja ćurke“ sprovodi svake godine. Istorijski prvo pomilovanje ćurke odigralo se u ružičnjaku Bele kuće1989. godine, kada je predsednik Buš dao puno puta citiranu izjavu u kojoj je uverio okupljene učenike osnovnih škola da „ovaj ovde ćuran neće završiti ni na čijoj trpezi“ i da mu se ukazuje „predsedničko pomilovanje“ te da može ostatak svog ćurećeg života provesti na obližnjoj farmi. S obzirom da se za razliku od prvog Dana zahvalnosti praznik danas slavi samo jedan dan i da se sve veći broj amerikanaca okreće zdravoj hrani, ćurke mogu malo da odahnu.

Jedan od najpoznatijih praznika kojim stanovnici SAD obeležavaju kraj leta i početak jeseni, Dan zahvalnosti će i ove godine biti propraćen prigodnom trpezom u većini američkih domova, a već sutradan, na Crni petak, mnoge vredne domaćice pohrliće u prodavnice da bi se na rasprodaji uoči božićne šoping sezone snabdele garderobom i ostalim sitnicama koje život znače skoro svima – izuzev, možda, prazničnoj ćurki.