Dan zahvalnosti

Dan zahvalnosti – Praznik u slavu solidarnosti
Svakog četvrtog četvrtka u novembru, stanovnici Sjedinjenih Američkih Država (SAD) slave Dan zahvalnosti. To je jedan od velikih nacionalnih praznika čiji koreni sežu do samih začetaka države. Ako ste ljubitelj filmova i serija, verovatno već znate da je neizbežan sastojak praznične trpeze za Dan zahvalnosti pečena ćurka. Ali da li znate šta se obeležava na ovaj dan? Od kada ovaj praznik datira, i šta sve podrazumeva njegova proslava?

Dan zahvalnosti kroz istoriju
Prema nekim izvorima, ovaj praznik u SAD popularniji je od Božića. Slavi ga veći broj ljudi iako spada u sekularne, a ne verske praznike. Predsednik Abraham Linkoln ustalio je datum praznika za poslednji četvrtak u novembru. To se desilo tek nakon duge kampanje u toku koje je Sara Džozefa Hejl, ugledna spisateljica i urednica, apelovala na pet predsednika da podrže usvajanje zakona kojim bi se Dan zahvalnosti uvrstio na spisak državnih praznika. Ovaj praznik je ustanovio predsednik Frenklin Ruzvelt 1939. godine. Zakonski ga je ozvaničio Kongres 1941. godine. Međutim, ovaj Dan slavio se i mnogo pre nego što se našao na dnevnom redu Kongresa. Evo i kako.

Svi za jednog, jedan za sve

Proslava Dan zahvalnosti datira iz 1621. godine kada su engleski doseljenici pozvali predstavnike indijanskih plemena da zajedno podele prvu uspešnu žetvu u Novom svetu. Godinu dana ranije, letina im je propala te je polovina došljaka umrla od gladi kada je nastupila oštra američka zima. Na sreću, indijanci iz plemena Vampanoag naučili su doseljenike kako da upecaju ribu, prikupe plodove mora i uzgoje kukuruz, pasulj i bundevu. U to ime, engleski doseljenici naredne godine su priredili trodnevno slavlje u toku kojeg se na trpezi našlo guščije i jelenje meso, kao i bakalar i jastog. Međutim, danas praznična trpeza na Dan zahvalnosti po mnogo čemu se razlikuje od one iz 17. veka.

Ćurka, sos, i ostale đakonije
Za Dan zahvalnosti, američke domaćice danas na porodičnu trpezu iznose pečenu ćurku punjenu komadićima hleba, celera, šargarepe, crnog luka i žalfije. Uz to, praznična gozba se još sastoji i od klasičnih američkih pita sa nadevom od bundeve, jabuke, krompira ili mlevenog mesa, kao i salate od pasulja, tikve i kukuruza.

Prema predanju, ćurka je nezaobilazni sastojak praznične trpeze za Dan zahvalnosti. To je zbog toga što je u 19. veku jedan od utemeljivača SAD Aleksandar Hamilton izjavio da nijedan „građanin ne bi trebalo da zaobiđe ćurku [na trpezi] na Dan zahvalnosti.“ No, po drugoj verziji priče, ćurka se na ovaj praznik servira jer je dovoljno velika da nahrani veliki broj ljudi. Za razliku od drugih domaćih životinja niti nosi jaja, niti daje mleko, te od nje nema neke preterane koristi.

Predsedničko pomilovanje za ćurku

Svake godine, preko 50 miliona ćurki završi na prazničnoj trpezi tog Dana. Međutim, Džordž Buš uveo je običaj da barem jedna ćurka bude pošteđena prazničnog pokolja. I od tada se praksa „pomilovanja ćurke“ sprovodi svake godine. Istorijski, prvo pomilovanje ćurke odigralo se u ružičnjaku Bele kuće1989. godine.

Tada je predsednik Buš dao izjavu u kojoj je uverio okupljene učenike osnovnih škola da „ovaj ovde ćuran neće završiti ni na čijoj trpezi“ i da mu se ukazuje „predsedničko pomilovanje“, te da može ostatak svog ćurećeg života provesti na obližnjoj farmi. Za razliku od prvog Dana zahvalnosti, praznik se danas slavi samo jedan dan. Tako se sve veći broj amerikanaca okreće zdravoj hrani. Ćurke mogu da odahnu.

Dan zahvalnosti je jedan od najpoznatijih praznika kojim stanovnici SAD obeležavaju kraj leta i početak jeseni, Praznik će i ove godine biti propraćen prigodnom trpezom u većini američkih domova.  A već sutradan, na Crni petak, mnoge domaćice pohrliće u prodavnice. Žure da bi se na rasprodaji uoči božićne šoping sezone snabdele garderobom i ostalim sitnicama koje život znače skoro svima. Izuzev, možda, prazničnoj ćurki.

Ako Vas zanima i jezik kojim se govori za prazničnom trpezom, pogledajte naš kurs engleskog jezika u Beogradu, uživo ili online.