Prednosti ranog bilingvizma. Kada krenuti sa učenjem stranog jezika.

Postoje brojne definicije i klasifikacije bilingvizma i maternjeg jezika. Jedna od definicija rane dvojezičnosti kaže da su dvojezična deca ona deca koja usvajaju dva jezika paralelno od samog rođenja (slučajevi kada roditelji pripadaju različitim jezičkim područjima, ili kada su porodice migrirale u druge države) ili jedan jezik kao prvi, a drugi jezik već nakon godinu ili dve po rođenju. To je tzv. rani bilingvizam – kada se oba jezika usvajaju do četvrte godine.

Rani bilingvizam. Kada krenuti sa učenjem stranog jezika.

Mala deca mogu da lako uče dva ili više jezika istovremeno, često samo tako što ih slušaju. Znajući za tu sposobnost, koja se u odraslom dobu gubi (odraslim ljudima teže pada da nauče neki strani jezik ili da uče više jezika istovremeno) neki roditelji žele da od ranog uzrasta, osim maternjem, izlažu decu još jednom ili dva strana jezika, u vrtiću ili školama stranih jezika. S druge strane, iz raznih razloga ljudi se sele u različite delove sveta i porodice se brzu nađu u sredini gde komšije govore jedan ili više stranih jezika. Deca odlično savladaju novi jezik već igrajući se sa drugom decom. Deca doseljenika često besprekorno nauče da govore jezik zemlje u kojoj žive, jer se jezik najbolje i uči u sredini gde ljudi govore tim jezikom kao maternjim, tj. od meštana. Ili se u vaše susedstvo dosele stranci. Tada možete kao porodica postaviti cilj da zajedno sa vašom decom učite nove reči jezika svojih novih komšija. To za početak mogu biti jednostavne reči za predmete i fraze koje često upotrebljavate. Tako roditelji postaju učitelji svoje dece, ali istovremeno i sami lagano uče novi jezik.

Kada krenuti sa učenjem stranog jezika.

Deca i strani jezik.

Ipak, mnogi roditelji strahuje da će izlaganje male dece drugom jeziku ugroziti njihovu sposobnost da dobro nauče i govore svoj maternji jezik, tj. da će ga postepeno zanemariti.
Istraživanje koje su sproveli kanadski naučnici na polju nerologije je pokazalo da je tačno upravo suprotno – “U mozgu postoji nervno tkivo s kojim se rađamo i koje upravlja učenjem jezika. Zahvaljujući tome možemo da savladamo više jezika.”, izjavila je za kanadski časopis Toronto Star Lora-En Petito, neurolog. Ipak, prema istoimenom članku, roditelji moraju nadgledati, tj. imati vodeću ulogu u učenju dece drugom jeziku kod kuće ukoliko žele da koristi bilingvizma urode plodom.
Bilingvali mnogo brže uče nove reči i imaju zadivljujuću sposobnost da reči jednog jezika ne brkaju sa rečima drugog jezika. Ako mala deca u predškolskom uzrastu pored maternjeg tečno govore još jedan ili dva jezika, oni su pravi mali prevodioci. Ukoliko ih nešto pitate na jednom jeziku na tom jeziku će vam i odgovoriti. U kognitivnom smislu oni stalno nešto “prevode” u sebi i tako razvijaju sposobnost brzog prelaska sa jednog jezika na drugi.

To znači da dvojezičnost ne predstavlja prednost samo u smislu znanja više jezika, već i u širem smislu jačanja opštih intelektualnih (kognitivnih) sposobnosti deteta. Kasnije, u školi dvojezična deca često po uspehu nadmašuju decu koja govore samo jedan jezik. Ovaj fenomen naučnici nazivaju opšta bilingvalna prednost (the bilingual advantage).

Ukoliko dva roditelja imaju dva različita maternja jezika, savet logopeda i psihologa je da jedan roditelj treba uvek da komunicira sa detetom na jednom jeziku, a drugi na drugom. To je tzv. stvaranje situacije razdvojenosti dva jezika. Tako se izbegava zbrka jezika u glavi deteta. Takođe, njihov savet je da je povoljnije za dete da usvoji u toku prve godine jedan jezik, a tek potom uvesti drugi jezik ali opet u situaciji razdvojenosti dva jezika (npr. u vrtiću jedan jezik a kod kuće drugi).

Ispričaću vam jedno moje iskustvo kao predavača engleskog jezika u malom internacionalnom vrtiću. Dve devojčice iz Libije, uzrasta šest godina, bliznakinje, govorile su tečno tri jezika, arapski, srpski i engleski. Kod kuće su sa roditeljima govorile na arapskom, a u vrtićima koje su pohađale naučile su srpski i engleski. Njihovi roditelji su znali za sposobnosti dece da u pretškolskom uzrastu usvajaju tečno više jezika tako da su ih ciljano upisali u srpski vrtić, a kasnije na kurs engleskog jezika za decu u jednoj od škola stranih jezika. Bilo je zaista pravo malo čudo – pričati sa malim poliglotama! One su mi bile i prevodioci. Kad god bi se u grupi čuo giggling (kikotanje, smejanje) i razgovor među dečicom na arapskom, ja bih njih dve pitala o čemu pričaju druga deca i zašto se toliko smeju! One bi, naravno, prevele i iskreno rekle šta je u pitanju. “Nastavnice oni kažu to i to…!” Tako sam i ja mogla da se smejem, učim uz njih nove arapske reči i naravno saznam dečja “ogovaranja”.

U današnjem svetu, znanje više stranih jezika je velika prednost, a koristi od dvojezičnosti su brojne. Možda će vam ovaj članak pomoći da olakšate svojoj deci da ih nauče time što će ih učiti od najranijeg detinjstva.