Strah od govora na stranom jeziku se javlja kod mnogi ljudi koji godinama uče strani jezik, znaju gramatička pravila, imaju solidan vokabular i bez problema razumeju tekstove ili filmove. Međutim, kada dođe trenutak da progovore, javlja se neprijatna blokada.
Srce počinje brže da kuca, reči nestaju iz glave, a samopouzdanje naglo opada. Ako vam je ovo poznato, niste jedini.
Strah od govora na stranom jeziku jedan je od najčešćih problema sa kojima se susreću polaznici kurseva jezika širom sveta. Dobra vest je da se ovaj strah može prevazići.
Zašto se javlja strah od govora?
Većina ljudi misli da je problem u nedovoljnom znanju jezika. Međutim, u praksi to često nije slučaj.
Mnogo češće uzrok leži u psihološkim faktorima:
- strahu od greške
- strahu od osude
- nedostatku samopouzdanja
- perfekcionizmu
Drugim rečima, problem nije u jeziku već u načinu na koji doživljavamo komunikaciju.
Strah od greške – najveća prepreka
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi izbegavaju da govore jeste strah da će pogrešiti. Mnogi žele da svaka rečenica bude savršena. Žele da koriste pravilnu gramatiku, odgovarajući vokabular i tačan izgovor. Problem je što takav pristup stvara dodatni pritisak. Dok razmišljate o tome da li je rečenica savršena, propuštate priliku da komunicirate. Istina je da ljudi mnogo više obraćaju pažnju na poruku nego na sitne greške.
Perfekcionizam usporava napredak
Perfekcionizam često deluje kao dobra osobina. Međutim, kada je u pitanju učenje jezika, može postati ozbiljna prepreka.
Osobe koje čekaju da budu potpuno spremne često:
- odlažu komunikaciju
- izbegavaju razgovore
- sporije napreduju
Nasuprot tome, ljudi koji prihvataju mogućnost greške mnogo brže razvijaju govorne veštine.
Zašto deca brže progovore?
Kada posmatramo malu decu, primećujemo zanimljivu stvar. Ona ne razmišljaju o tome da li će pogrešiti. Govore, pokušavaju, greše i nastavljaju dalje. Upravo zbog toga brzo napreduju. Odrasli često rade suprotno.
Pre nego što nešto kažu:
- analiziraju
- prevode u glavi
- proveravaju gramatiku
To stvara nepotreban pritisak.
Kako izgleda proces govora?
Kada govorimo na maternjem jeziku, ne razmišljamo o pravilima. Reči dolaze spontano. Kod stranog jezika potrebno je vreme da se razvije ista automatizacija. Ona se ne razvija učenjem pravila napamet. Razvija se korišćenjem jezika. Što više govorite, mozak brže usvaja obrasce i komunikacija postaje prirodnija.
Kako da prevaziđete strah od govora?
Prvi korak jeste promena načina razmišljanja.
Umesto:
„Ne smem da pogrešim.“
Pokušajte da razmišljate:
„Svaka greška me približava boljem znanju.“
Ova promena deluje jednostavno, ali ima veliki uticaj na samopouzdanje.
Počnite sa malim koracima
Ne morate odmah voditi duge razgovore.
Počnite od jednostavnih stvari:
- predstavljanja
- kratkih pitanja
- svakodnevnih situacija
Mali uspesi grade samopouzdanje.
Vežbajte naglas
Mnogi ljudi uče ćutke. Čitaju, pišu i slušaju, ali retko govore.
Pokušajte da:
- čitate naglas
- prepričavate sadržaj koji ste pročitali
- opisujete svoj dan na stranom jeziku
Na taj način razvijate govornu sigurnost čak i kada ste sami.
Pronađite bezbedno okruženje
Veoma je važno da učite u okruženju u kojem se osećate prijatno. Kvalitetan predavač i podržavajuća grupa mogu značajno pomoći u prevazilaženju treme. Kada znate da vas niko neće osuđivati zbog greške, mnogo lakše se opuštate.
Zašto je konverzacija toliko važna?
Mnogi ljudi pokušavaju da nauče jezik bez razgovora. To je slično kao da pokušavate da naučite da vozite bicikl čitajući priručnik. Teorija jeste važna, ali praksa je neophodna.
Konverzacija omogućava da:
- aktivirate znanje
- brže pamtite izraze
- razvijate spontanost
Zbog toga je govor jedan od najvažnijih elemenata učenja jezika.
Kako reagovati kada ne znate neku reč?
Jedna od najvećih grešaka jeste prekidanje komunikacije čim se ne setite određene reči.
Umesto toga:
- objasnite značenje drugim rečima
- koristite jednostavniji izraz
- nastavite razgovor
To rade čak i izvorni govornici. Cilj komunikacije nije savršenstvo već razumevanje.
Koliko je vremena potrebno da nestane trema?
Ne postoji univerzalan odgovor. Kod nekih ljudi samopouzdanje raste nakon nekoliko časova konverzacije. Kod drugih je potrebno nekoliko meseci. Najvažnije je da nastavite da govorite. Trema nestaje kroz iskustvo, a ne kroz čekanje.
Uloga škole stranih jezika
Dobra škola jezika ne uči samo gramatiku. Ona pomaže polaznicima da razviju sigurnost u komunikaciji.
Kroz:
- konverzacijske vežbe
- simulacije realnih situacija
- podršku predavača
polaznici postepeno prevazilaze strah i počinju da koriste jezik prirodno.
Strah od govora na stranom jeziku nije znak da ne znate dovoljno. Naprotiv, veoma često ga imaju i ljudi sa solidnim znanjem jezika. Najvažnije je da ne čekate savršen trenutak. Greške su normalan deo procesa. Što više govorite, to ćete imati više samopouzdanja.
A upravo taj prvi korak često pravi najveću razliku između osobe koja godinama „uči jezik“ i osobe koja ga zaista koristi.