Italija-putovanje u Parmu

Grad Parma u Severnoj Italiji

Grad Parma

Znate onaj dobro poznat osećaj kada vas stari prijatelji pozovu da se nakon više od decenije vidite u gradu o kom ste samo slušali, gledali slike – od jurcanja po sunčanom junskom Beogradu po suvenire, poklone, do pakovanja limitirane količine prtljaga, ukrcavanja na aerodromu, putovanja, ćaskanja u avionu sa italijanima ( neko reče da je baš studirao u Parmi ) – sve je doživljaj i ništa se ne zaboravlja.
Bila je to za mene divna desetodnevna poseta prelepoj Parmi, malom gradu u srcu severne Italije, domu parmezana. Bila je to moja druga poseta Italiji, ali i mnogo više od toga, susret sa novom kulturom i rekla bih nekim drugim svetom. Tamo se potpuno drugačije živi. Italijani su zaljubljenici u sve što je lepo, u putovanja, i rekla bih, u život punim plućima.
Za one koji vole da jezik uče od onih kojima je italijanski maternji, to je odlično područje za učenje jezika, jer spada u severne dijalekte (settentrionali). Stoga, počnite sa učenjem italijanskog jezika da biste što pre postali deo mnogovekovne tradicije, a isto tako i doprineli širenju i unapredjivanju jezika jedne od najlepših svetskih kultura! I putujte u severnu Italiju. Možda ovaj kratki putopis doprinese tome da odlučite da posetite i Parmu.
Ako putujete avionom morate sleteti na jedan od tri aerodroma nadomak Milana. Ako izaberete Malpenzu, možete uživati u ovom ogromnom objektu bar na kratko, čuti mnoštvo jezika okolo, kupiti voznu kartu na automatu, i naravno – voz do Milana vas čeka na jedan korak od aerodromskih izlaznih vrata. Udobno, zar ne?
Bilo je mnogo emocija na stanici u Milanu i onda krenusmo autom do Parme. Naravno, malo brze hrane usput, i mnogo toga već može da se vidi i kupi već usput i na njihovim benzinskim pumpama – kokice u džinovskoj plastičnoj flaši, velika staklena čizma Italija kao suvenir, ukusni espreso i naravno kroasani, kroasani, kroasani. svih vrsta i ukusa.
Jedva dočekah prvo jutro i šetnju po gradu. Rečica Parma koja obično presuši tokom leta,
prepuna malih mostova, seče grad na dva dela. Dosta starih kuća Parme šarenih fasada gleda na reku. Gradska vreva, sa puno bicikala i motora na ulicama, ali i za nas nešto vrlo neobično – poluprazni gradski autobusi. Pomislih: ”Eh, da nam je ovo u Beogradu!”
Obavezno pre ture okolo svratite negde po sladoled, njihov čuveni gelato koji se brzo topi, sa ukusima koje verovatno niste ranije probali, a koji vam na kornet nanose u ogromnoj količini velikim špatulama. I konačno – krenite!
Čeka vas velika dilema – da li će te prvo na istorijsku otvorenu pijacu na trgu Piazza Ghiaia, po odličnu odeću, obuću na velikim discountima gde biste sav novac dali za odlične italijanske cipele, čizme, komade odeće, ili uleteti u odlične radnje velikih lanaca u Ulici Strada Della Repubblica? Ili nećete odoleti da samo sedite, uz espreso, u nekim od kafea i gledate na prelepe trgove Piazza Garibaldi, Piazza Della Macina i ćaskate sa konobarom o dešavanjima u Italiji? Da li ćete u obližnji market sa ogromnim kolonadama Parmesano Reggiano po parče čuvenog sira parmezana fantastičnog ukusa, od koga sebi bar krišku možete priuštiti; po raznovrsni suši ili nešto drugo sasvim italijansko, unikatno ? Kada da stavite u plan Palazza Della Pilota Parma, njen čuveni muzej i uživate u ogromnim uljima na platnu iz raznih epoha, ili ako imate sreće da ste u sezoni, odgledate neku operetu na otvorenom ispred Teatro Regio di Parma? I ako želite da se opustite i na kratko uklonite od gradske gužve, ne zaboravite da odete u Parco Ducale, njihov čuveni park ogromne površine sa dosta interesantnih fontana, spomenika. Tamo vreme baš stoji!
I onda ako imate sreće da imate takve prijatelje kao ja, neće dozvoliti da odete a da vas ne provedu kroz prelepi kraj Reggio Emilia, koji podseća na Toskanu, niti da ne vidite čuvenu palatu koju je Napoleon izgradio svojoj supruzi Mariji Lujzi. I naravno pobrinuće se da probate sve divne ukuse tradicionalne kuhinje – čuvene Tortellini di Parma punjene raznim filovima, pizze, paste, pršut Prosciutto, vina, vina, vina, aperitive i naravno sladolede, sladolede svih vrsta.
I onda opet natrag, sa koferom punim poklona i uspomena, voz do Milana, voz do Malpenze, i pozdravljanje od Italije i italijana u noći. Prebrajanje utisaka dok sitna svetla Mediterana svetlucaju kroz avionsko malo okno. Dugo nakon prelepog nezaboravnog putovanja uspomene na Italiju boje beogradsku svakodnevnicu, delimo slike, slažemo utiske. I iz nekog razloga, u Italiji je sve ukusnije!

Piše: Dragana V.