Norveška i zašto učiti norveški jezik?

Norveška

Velkommen til Norge. Ovo je prosta rečenica sa kojom ćete se sresti čim stupite na tlo ove skandinavske države. Prevod je, naravno „Dobro došli u Norvešku“ i ukoliko posedujute određeno poznavanje engleskog ili nemačkog jezika, ili još bolje oba, čini se da je norveški jezik lako savladiv. Naravno, kao i svaki strani jezik, i norveški jezik je veliki izazov te vam je za savladavanje istog potreban stručan savetnik, odnosno učitelj. Ova činjenica je dodatno potkrepljena podatkom da u Norveškoj ne postoji standardan, odnosno opšte prihvaćen dijalekt, već stanovnici različitih delova države pričaju sopstvenim dijalektom.

Norveški jezik

Spada u grupu severno germanskih jezika i ima određene sličnosti sa ostalim skandinavskim jezicima. Kao i većina germanskih jezika, norveški jezik koristi sistem padeža. I u ovom slučaju se nalazi između engleskog i nemačkog jezika, ali bukvalno jer poseduje dva padeža dok pomenuti jezici ne poseduju, odnosno imaju četri padeža.
Sve veći broj ljudi iz regiona odlučuje se za učenje norveškog jezika iz prostog razloga – potreban im je za traženje posla u izuzetno bogatoj severno-evropskoj kraljevini. Iako u Norveškoj, kao i u većini svetskih država postoji određen, ograničen broj pozicija na kojima je dovoljan engleski jezik, sa srpskim se na dalekom severu nećete usrećiti. Iako je u Norveškoj moguće povremeno čuti neki od „naših“ jezika, on će vam poslužiti samo za raspirivanje nostalgije ili eventualno upoznavanje sa zemljacima koji su otišli „trbuhom za kruhom“. Norveški jezik, sa druge strane, jedini je siguran put za dolaženje do posla u jednoj od najbogatijih zemalja Evrope, ali i Sveta.

Prosečna plata u jedinoj skandinavskoj zemlji koja nije članica Evropske Unije iznosi oko 4 500 € na mesečnom nivou. To u prevodu znači da će prosečan radnik tamo za mesec dana zaraditi srpsku godišnju platu. Uz to, neće biti prisiljavan da ostaje na radnom mestu sat, dva ili pet sati duže nego što je definisano radnim vremenom pod pretnjom gubitka posla. Naime, Norveška je država sa izuzetno efikasnim i po radnike povoljnim zakonom o radu koji limitira osnovno radno vreme na maksimalno 8 časova dnevno, a obično ono iznosi 7 časova i 30 minuta. Naravno, prekovremen rad je moguć, ali je u skladu sa zakonom i plaćen.

Sve ovo zvuči previše dobro da bi bilo istinito i verovatno mora postojati određena „caka“. Ona se ogleda u visokom norveškom standardu koji čini troškove života izuzetno visokim. Morate računati da ćete na troškove stanovanja izdvajati barem 400 € mesečno ukoliko se odlučite za garsonjeru. Veći stanovi iziskuju više troškove zakupa, ali i komunalija, pa troškovi srazmerno rastu sa svakim dodatnim kvadratnim metrom. Uz to, troškovi su, naravno viši u gradskim centrima gde se i nudi najveći broj poslova pa ćete u Oslu, Bergenu ili Stavangeru trošiti i do 30% svoje zarade samo na smeštaj. Naravno, nije samo smeštaj skup. Hrana u norveškoj je u proseku za 62 odsto skuplja od proseka cena hrane u Evropskoj Uniji, a skuplji su i prevoz, ugostiteljske usluge, odeća i sve ostale potrepštine.

Norveška, norveški jezik

Norveška

Još jedan od bauka koji je karakterističan za severnu Evropu je vreme. Međutim, vremenske prilike u Norveškoj i nisu toliko neprijatne koliko mi mislimo da jesu. Bilo koji lučki grad, a većina njih jesu upravo to, ima umerenu atlantsku klimu sa, ne preterano hladnim zimama i prijatnim letima. Temperatura se u ovim područjima retko kada spušta ispod nule, a isto tako retko i prelazi 25 stepeni. Kiša je nešto na šta ćete morati da računate u bilo kom trenutku, posebno u vlažninjim zapadnim delovima države. Ista pada gotovo svaki drugi dan, a u Bergenu, na primer na godišnjem nivou padne i do četiri puta veća količina padavina u proseku nego u Novom Sadu ili Beogradu. Prava polarna zima se može iskusiti jedino u dubokim kontinentalnim i severnim delovima Norveške.
Norveška u poslednje vreme traži veliki broj stručnjaka i radnika iz raznih oblasti, a posebno su traženi inžinjeri mehanike, elektronike i automatike, nastavnici i predškolski vaspitači, doktori medicine i medicinske sestre, vozači i taksisti, kuvari i konobari. Iz samog profila zanimanja, jasno je zbog čega je norveški jezik obavezna stavka pri traženju posla u ovoj zemlji. Najjednostavniji način za odlazak u Norvešku je prijava u neku od registrovanih agencija za regrutovanje i pripremu kandidata i obezbeđivanje overenog prevoda diplome, licence i državnog ispita. Naravno, pre svega ovoga, poželjno je savladati viši nivo znanja norveškog jezika (B1) i imati položen Bergenstest koji je neophodan za poslove koji zahtevaju visoko obrazovane profile, dok je za jednostavnije poslove dovoljan i osnovni nivo. Norveški jezik je najlakše savladati ukoliko se upiše program stranog jezika u jednoj od boljih škola koja nudi mogućnost učenja norveškog jezika. Nakon svega navedenog, preostaje samo odlazak u Norvešku i prijava u lokalnoj policijskoj stanici radi dobijanja dozvole boravka. Sa poslodavcem se potpisuje ugovor o probnom radu na 3 do 6 meseci, a veliki procenat onih koji dođu do ovog dela, dobijaju posao za stalno. Dakle, „Lære norsk og lykke til“, ili „Naučite norveški jezik i sa srećom“.
Naučite norveški jezik i spremite se za posao u Norveškoj. Za više detalja o kursu norveškog jezika kliknite ovde.
Za više detalja o Bergenstestu 

Bergenstest priprema