Norveški jezik. Velkommen til Norge. Ovo je rečenica sa kojom ćete se sresti čim stupite na tlo ove skandinavske države. Prevod je „Dobro došli u Norvešku“. Ukoliko imate određeno poznavanje engleskog ili nemačkog jezika, čini se da je norveški jezik lako savladiv. Naravno, kao i svaki strani jezik, i norveški jezik je veliki izazov. Za savladavanje istog potreban je stručan savetnik (učitelj). Ova činjenica je potkrepljena podatkom da u Norveškoj ne postoji standardan, opšte prihvaćen dijalekt, već stanovnici različitih delova države govore sopstvenim dijalektom.
Norveški jezik
Norveški jezik spada u grupu severno germanskih jezika. Ima određene sličnosti sa ostalim skandinavskim jezicima. Kao i većina germanskih jezika, norveški jezik koristi sistem padeža. U ovom slučaju se nalazi između engleskog i nemačkog jezika, jer poseduje dva padeža dok pomenuti jezici imaju četiri padeža.
Sve veći broj ljudi iz regiona odlučuje se za učenje norveškog jezika. Potreban im je za posao u ovoj izuzetno bogatoj severno-evropskoj kraljevini.
U Norveškoj, kao i u većini svetskih država postoji ograničen broj pozicija na kojima je dovoljan engleski jezik. Ali, sa srpskim se na dalekom severu nećete usrećiti. O ovoj zemlji možete povremeno čuti neki od „naših“ jezika. Međutim, to će Vam poslužiti samo za raspirivanje nostalgije i upoznavanje sa zemljacima koji su otišli „trbuhom za kruhom“. Norveški jezik je jedini siguran put za dolaženje do posla u jednoj od najbogatijih zemalja Evrope i Sveta.
Prosečna plata u jedinoj skandinavskoj zemlji koja nije članica Evropske Unije iznosi oko 4 500 € na mesečnom nivou. To znači da će prosečan radnik tamo za mesec dana zaraditi srpsku godišnju platu. Uz to, neće biti prisiljavan da ostaje na radnom mestu duže nego što je definisano radnim vremenom.
Norveška je država sa izuzetno efikasnim i po radnike povoljnim zakonom o radu koji limitira osnovno radno vreme na maksimalno 8 časova dnevno. Obično ono iznosi 7 časova i 30 minuta. Naravno, prekovremen rad je moguć, ali je u skladu sa zakonom i plaćen.
Koliko je sve ovo istinito?
Sve ovo zvuči previše dobro da bi bilo istinito. Mora da postojati određena „caka“. Ona se ogleda u visokom norveškom standardu koji troškove života čini izuzetno visokim. Morate za troškove stanovanja izdvajati barem 400 € mesečno za garsonjeru. Veći stanovi iziskuju više troškove zakupa i komunalija, pa troškovi srazmerno rastu sa svakim dodatnim kvadratnim metrom.
Troškovi su viši u gradskim centrima gde se nudi najveći broj poslova. Tako ćete u Oslu, Bergenu ili Stavangeru trošiti i do 30% svoje zarade samo na smeštaj. Naravno, nije samo smeštaj skup. Hrana u norveškoj je u proseku za 62 odsto skuplja od proseka cena hrane u Evropskoj Uniji. Skuplji su i prevoz, ugostiteljske usluge, odeća i ostale potrepštine.
Još jedan od bauka koji je karakterističan za severnu Evropu je vreme. Međutim, vremenske prilike u Norveškoj i nisu toliko neprijatne koliko mi mislimo da jesu. Bilo koji lučki grad, a većina njih jesu upravo to, ima umerenu atlantsku klimu sa, ne preterano hladnim zimama i prijatnim letima.
Temperatura se u ovim područjima retko kada spušta ispod nule, a isto tako retko i prelazi 25 stepeni. Kiša je nešto na šta ćete morati da računate u bilo kom trenutku, posebno u vlažninjim zapadnim delovima države. Ista pada gotovo svaki drugi dan, a u Bergenu, na primer na godišnjem nivou padne i do četiri puta veća količina padavina u proseku nego u Novom Sadu ili Beogradu. Prava polarna zima se može iskusiti jedino u dubokim kontinentalnim i severnim delovima Norveške.
Potraga za poslom
Norveška u poslednje vreme traži veliki broj stručnjaka i radnika iz raznih oblasti, a posebno su traženi inžinjeri mehanike, elektronike i automatike, nastavnici i predškolski vaspitači, doktori medicine i medicinske sestre, vozači i taksisti, kuvari i konobari. Iz samog profila zanimanja, jasno je zbog čega je norveški jezik obavezna stavka pri traženju posla u ovoj zemlji.
Najjednostavniji način za odlazak u Norvešku je prijava u neku od registrovanih agencija za regrutovanje i pripremu kandidata i obezbeđivanje overenog prevoda diplome, licence i državnog ispita. Naravno, pre svega ovoga, poželjno je savladati viši nivo znanja norveškog jezika (B1) i imati položen Bergenstest koji je neophodan za poslove koji zahtevaju visoko obrazovane profile, dok je za jednostavnije poslove dovoljan i osnovni nivo.
Norveški jezik je najlakše savladati ukoliko se upiše program stranog jezika u jednoj od boljih škola koja nudi mogućnost učenja norveškog jezika. Nakon svega navedenog, preostaje samo odlazak u Norvešku i prijava u lokalnoj policijskoj stanici radi dobijanja dozvole boravka. Sa poslodavcem se potpisuje ugovor o probnom radu na 3 do 6 meseci, a veliki procenat onih koji dođu do ovog dela, dobijaju posao za stalno.
Dakle, „Lære norsk og lykke til“, ili „Naučite norveški jezik i sa srećom“.
Naučite norveški jezik i spremite se za posao u Norveškoj. Više o kursu norveškog jezika imate ovde.
Pogledajte: BERGENSTESTEN PRIPREMA